За газду и у хипотеку

Узимање кредита за послодавца, стављање своје непокретне имовине под хипотеку, претња да морају потписати бланко менице и одговарати за лоше пословање фирме, проблеми су са којима се скоро свакодневно суочавају уцењени радници код приватника.

Транзиција и баук неликвидности који годинама кружи Србијом загорчао је живот бројним приватницима и то нарочито онима чија предузећа имају мали месечни обрт новца или им клијенти плаћају на одложено. Чак се у неким случајевима на наплату продате робе чека и до шест месеци. У немогућности да наплате своја потраживања,  предузетници су присиљени да подижу кредите да би исплатили зараде или обавезе према држави. Али, како су код банака већ (пре)задужени због инвестирања у посао, у неким фирмама у Београду они траже од радника да за њих подижу готовинске кредите или да стављају властиту имовину под хипотеку.

У страху да не изгуби посао, М. Н. који годинама ради у једној од таквих београдских фирми прихватио је "препоруку" газде и узео кредит од 17.000 евра из једне банке, а који је искоришћен за исплату плата колегама у фирми. Послодавац, засад, уместо њега исплаћује рате за кредит.

– Подигао сам кредит, јер ми је газда скренуо пажњу да послови не доносе профит колики је очекивао и да нема новца да нам исплати лични доходак. Ни сам не знам да ли је то било исправно, јер сам за тај новац ставио хипотеку на стан. Шта ће бити уколико фирма пропадне, не смем ни да помислим – рекао нам је у поверењу М. Н.

Осим ове, засад, спорадичне злоупотребе права радника, у Србији је забележено све више примера да запослени потписују бланко менице приликом склапања појединачких уговора о раду. Потписивањем те менице послопримац преузима кривицу за евентуалне новчане минусе фирме, што омогућава послодавцу скидање с рачуна било ког износа који би му био потребан за подмирење дуга.

– Да бих добио посао, морао сам да потпишем бланко меницу "признајем без протеста да ми се ...". Нико ми није ништа објашњавао, а нисам ништа ни питао. Не знам шта је писало на папиру, а од мене су само тражили потпис. Од нечега се мора живети, а у ово време је посао ионако тешко наћи – рекао нам је радник једне познате новосадске фирме, који је желео да остане анониман, јер се боји да би, због изјаве у новинама, могао остати без посла.

Миленко Смиљанић, председник Већа Савеза самосталних синдиката Србије, истиче да су му познати бројни случајеви злоупотребе радничких права, нарочито код приватника. Он саветује да сви запослени потпишу колективне уговоре који би онемогућили овакве и сличне појаве. Према његовим речима, газде су успеле да злоупотребе и Правилник о раду, који мора да има свако предузеће, тако што сугеришу радницима да потпишу појединачне уговоре о раду.

– Неки послодавци су толико маштовити кад радницима треба ставити самар на леђа да то превазилази најбујнију људску машту. Тако је уговором о раду једном раднику било постављено чак 96 услова за отказ и само четири који су говорили о томе која су му права. И она су била драстична – да га нико неће тући, малтретирати, кастрирати и слично. Решење за све већу обесправљеност радника је организовати синдикате који би спречили да запослени постану бело робље – истакао је Смиљанић.

Говорећи о бланко меницама, Смиљанић је потврдио да чланови његовог синдиката пријављују све више оваквих случајева. Он каже да је незаконито условљавати радника да унапред призна кривицу за некакав мањак или непредвиђени трошак и да пропис прецизно наводи када је запослени крив за насталу штету, која се мора доказати судском поступку, а и тада има олакшавајућих околности, јер треба доказати да је штету нанео намерно или је настала случајно или непажњом.

Наш саговорник наводи да су радници у Србији све експлоатисанији и са све мањим правима. Он тврди да има све више случајева у којима су газде приликом куповине предузећа тврдиле како је 400 запослених економски исплативо, да би касније, као наводни технолошки вишак, отпустиле 200 људи.

– Проблем је што је половина радника, која је остала, имала далеко већи обим посла и морала је да ради и оно што су њихове дојучерашње колеге радиле. То је модерни облик ропства, јер ако неко ко је остао без посла добије газду на суду, послодавац по закону није обавезан да га врати на радно место, већ може да му исплати до 18 просечних зарада – закључио је Смиљанић.