Дизајнирање је као кување

Свестрани уметник Хаиме Ајон је Шпанац који живи у Лондону. Мада је и тамо ретко, јер углавном путује. Дизајнира уметничке инсталације, ентеријере салона бројних реномираних продавница и колекционарских кућа, ципеле, намештај, ваја и слика. Радио је за Лондонску недељу дизајна, Фабержеа, Сваровског, Кампера... Његови радови излагани су у музејима у Лондону, Ротердаму, Базелу... И за све то добијао је бројна признања. „Icon Magazine” доделио му јесвојевремено награду за најбољу инсталацију, „Wallpaper Magazine” назвао га је креатором у успону а његови радови објављивани су у најпрестижнијим уметничким публикацијама широм света.

Гостујући на недавно завршеној Београдској недељи дизајна, нашој публици пренео је део своје огромне стваралачке енергије и, као што су то многи очекивали, опет добио награду – овога пута Гран при. Како каже, Београд му прија, јер је перспективан град, као и наша дизан сцена.

– Желео сам да у Београд донесем енергију које имам на претек, да онима који су ме слушали пренесем једну поруку коју ширим куд год да идем и где год да предајем. А порука гласи: човек може да се забавља и када ради. Једноставно, ако ради са страшћу, онда је сваки рад уживање, креативно пражњење. Уз професионализам. Уз озбиљност. Много путујем и често сам уморан, али кад почнем да радим све то нестаје. Није битно из које земље потичете, идеје су оно што прави разлику – каже Ајон (1974), који је индустријски дизајн студирао у Мадриду и Паризу, да би се потом придружио „Фабрици” – академији за дизајн и комуникације коју је основала компанија „Бенетон”, где је био близак сарадник легендарног Оливерија Тосканија. Од студента је за кратко време промовисан у шефа Одељења за дизајн, где је надгледао велике пројекте, од рада на опремању радњи, преко изложбених концепата до графичких решења. Онда се Хаиме отиснуо у самосталност, стварајући своју прву колекцију дизајнираних играчака, керамике и намештаја.(/slika2)

Његова свестраност иницирала је, стога, питање инспирације. Да ли је реч о његовом младалачком интересовању за графите и скејт борд културу, или је његово порекло обојило његово стварање – рођење у земљи Гаудија, на пример?

– Све што вас интересује боји ваш рад. Па тако и мој интерес за графите. Као и моје порекло. Али, највише ме инспирише живот. То је основа мог стварања, трансформација свакодневице у уметност. Радим различите ствари за различите клијенте али никада не размишљам у категоријама. Истовремено сам и дизајнер и уметник и архитекта. Ако имате добре идеје и ако умете да их пренесете правим језиком, што ми за сада полази за руком, можете да учините свашта. Не треба се бавити границама, треба бити неоптерећен, слободан – одговара Ајон, истичући да ипак не би могао да издвоји ниједан свој рад као остварење на које је посебно поносан, јер се сваки пројекат наслања на онај претходни. Јер је све са свим повезано.  

– Сваки мој рад састоји се из милион прича али пошто их све ствара једна личност, оне су све у некаквој вези. Можда бих могао да кажем да сам био пресрећан када сам се осамосталио и усудио да лансирам своју прву дизајнерску линију употребних предмета. У то сам уложио сву енергију и новац, много сам тада ризиковао. Испоставило се да се то исплатило...

После свега, ипак, како нам је рекао, размишља о нечему што на први поглед може да изненади. Гони га помисао да упише академију за куваре.

– Мој рад у дизајну једноставно се десио, нисам ни сам био сигуран да ћу се тиме бавити. Волео сам рецимо да кувам, и дан данас кувам доста и искрено, озбиљно размишљам да се томе и професионално посветим. Тиме би се можда бавио касније у животу. Јер, кување и дизајнирање је слично. Једина је разлика што се уметничко куварско дело може окусити и појести. Ако имате таленат да помешате праве састојке, као и у уметности, онда можете да урадите све што пожелите. Баш све!

М. Димитријевић