Благодети државне службе

Од нашег дописника

Атина, 17.јуни – Поред температурног, јер жива је прешла четрдесети поделак, у Атини данас, још један колапс – саобраћајни. Хиљаде аутомобила у километарским колонама, нервозни возачи, бесни пешаци. Поред метроа који је већ други дан у делимичном штрајку а обуставу најављује и за сутра, трећи дан по реду, данас нема ни возова, аутобуса, ни тролејбуса, ни трамваја... Незадовољни радници јавног транспорта обуставили су рад на пет сати и изашли на протесте покушавајући да још једном искажу неслагање са реформом социјално-пензијског система, смањењем плата и броја запослених.

Сигурно је сваком тешко на свој начин. И народу, и влади, и премијеру Папандреуу, и министрима које преслишава међународна финансијска експертска „тројка” (ММФ, Европска централна банка и ЕУ), и министру финансија Папаконстантину који и поред позитивних сигнала не може да буде сигуран како ће се одвијати скуп двадесетседморице у Бриселу где намеравају да расправљају о буџетској дисциплини али и евентуалним санкцијама према земљама које систематски подривају стабилност ЕУ. Теши што Грчка није једина на списку, али забрињава што се она, прецизније народ, непрестано буни, демонстрира, не пристаје на европска правила и тако, како сматра Запад, даје лош пример осталима.

Нација, међу њима и опозиционе партије устале су против јучерашњег председничког указа о либерализацији тржишта рада што значи да послодавци добијају већа права приликом отпуштања запослених. Прецизније, ако у фирми ради више од 150 запослених послодавац месечно може да отпушта пет уместо два одсто радника, колико је предвиђао претходни закон. Предузећа у којима ради од 20 до 160 људи, могу месечно да отпусте не више од шесторо. У том периоду, дозвољено је и смањење плата, а отказни рок је са две године смањен на највише четири месеца.

Пројект закона који би у парламенту требало да буде изгласан наредних дана, предвиђа да млади до 21 године могу да добију 80 одсто законом утврђене минималне плате, или 85 процената ако су старији од 21 до 25 година. Све у свему, реч је о законској одредби која олакшава отпуштање и „аминује” исплаћивање знатно мањих отпремнина. Грчки синдикати сматрају да су ове мере незаконите и најављују протесте али и покретање поступка пред судом. Међутим, заборављају да је Закон о раду који је далеко од савршеног, а још мање од европског, до сада прилично слободно тумачен. Инспекције рада су непозната институција па су послодавци могли да заводе своја правила, плате и радно време и да, исто тако, један човек прима више од једног личног дохотка. Или, да ради на радном месту које не постоји или нема опис, али да уредно прима плату.

Државна служба је, на пример, одувек била сан сваког Грка. Нудила је погодности које мало ко има: статус „заштићеног белог медведа”, загарантованих четрнаест личних доходака, сигурну и врло солидну пензију али и отпремнину приликом одласка у пензију која, када је реч о банкама или министарствима, износи десетине хиљада евра. Невероватно звучи податак да се у Грчкој не зна колики је тачан број државних службеника. Влада је тек сада наложила попис јер, према неким подацима, број запослених у државној служби се креће између 400.000 и 700.000 оних на „државним јаслама”. Ко зна колико је оних који су више пута на списку, који никада нису видели своје основно радно место јер имају – још неко.

Логично је онда да најава суштинских измена у сфери радног права, пензијског и социјалног осигурања, смањење пензија, подизање старосне границе изазивају тако бурне реакције и неспремност Грка да прихвате правила која у ЕУ одавно важе. Јер, тамо где се води рачуна о сваком евру, изгледа невероватно да неко запослен, рецимо, у јавном предузећу иде у пензију са 25 година стажа и 50 година живота, уз дебелу отпремнину, зависно од фонда коме је припадао, од занимања и послодавца... Да жена са 50 година живота и стажом од 15 година, уколико има малолетно дете може да постане – пензионерка... Да неудата и незапослена ћерка може да наследи очеву пензију, или да неко ко већ има пензију после смрти брачног друга може да узме и његову, додуше умањену...

Управо зато захтеви ЕУ да се унифицирају услови за стицање пензије, у Грчкој изазивају толико противљења и потреса. Јер, није само реч о промени застарелих законских норми већ, пре свега, о промени – начина живота, схватања...

Хиљаде потенцијалних пензионера нагрнуло је на шалтере својих фондова како би у последњем тренутку поднели захтеве за пензије – по старом. Страхује се да неће бити довољно средстава за све јер су ти социјално-пензијски фондови у које су дебело плаћали и запослени и послодавци како би на крају било пуно пара, више пута били безочно и некажњено опљачкани.

У исто време, статистике показују да се Грчка тренутно суочава са највећим процентом незапослености од 2000. године. У првом кварталу ове године, стопа незапослености порасла је са 9,3 у 2009. години на 11,7 процената. Највише је незапослених међу младима до 29 година, а најмање са највишим образовањем. Али исто тако пада у очи да су „дошљаци”, иако у последње време имају мање посла, 73,8 одсто економски активнији у односу на Грке са 52,4 одсто. Једноставно, они који су дошли „трбухом за крухом” не бирају послове и раде све оно што домаћини сматрају занимањима другог реда: од обрађивања земље, помоћи у кући, грађевинских радова, тешких физичких послова...

Такви на плажу долазе у вечерњим сатима, кад сунце већ залази. Кад оперу све шофершајбне на раскрсницама, кад продају све увеле букете и дрангулије на пијацама, кад се заврше радови на грађевинама, на истовару, испоруци хране и робе, у магацинима... Грци, нарочито они млади и без посла у то време, увелико одлазе са плажа.

Јасмина Павловић-Стаменић