Нови багдадски рекорд

Ирак је и даље болна рана Америке. После месеца у којем је страдало највише ирачких цивила од почетка рата – према подацима Багдада, сваког јулског дана у просеку 110, што је двоструко више него у јануару – и постављено највише бомби (2.625, наспрам 1.454 у јануару), Одбрамбена обавештајна агенција САД је објавила, како преноси "Њујорк тајмс", извештај са упозорењем да је безбедносна ситуација у Ираку драматично погоршана, и да земља срља у грађански рат, упркос "значајном напретку ка демократији".

Ова је оцена прилично забринула Пентагон, Конгрес и Сенат, али, изгледа, не у довољној мери и председника САД Џорџа Буша, који и даље верује да не треба мењати садашњу америчку стратегију у Ираку, пише екипа новинара поменутог листа. Није га поколебао ни готово удвостручени број америчких војника рањених у Ираку (518 прошлог месеца, у односу на 287 почетком године), нити процена да јe 70 одсто бомби било намењено управо њима. Буш није реаговао ни на одлуку америчке команде да војнике из осталих делова земље масовно пребаци у Багдад, у комбиноване бригаде које би требало да помогну одржавању реда у граду где је само у јулу погинуло 1.855 особа, што је више од половине жртава пописаних у целом Ираку. Још око 3.600 цивила је рањено прошлог месеца у Багдаду и околини, процењује Министарство здравља, док званичници УН и војни аналитичари тврде да је број много већи. До драматичног раста је дошло нарочито после фебруарског бомбардовања шиитског храма у Самари.

Преиспитивања у Конгресу

Буша, међутим, секира што нова ирачка влада, као и ирачки народ, не пружају довољно подршке америчкој мисији, и што немају разумевања за жртве које САД подноси у Ираку, а чуди га и како су антиамеричке демонстрације у Багдаду, а у знак подршке Хезболаху, могле да привуку толики број Ирачана. Како преноси америчка штампа, председник Буш је, ипак, добро пазио да не искаже лично мишљење о новом ирачком премијеру. Од сарадника и саветника је, додуше, тражио да дају процену о Ал Маликијевој ефикасности.

Један од њих, Ерик Дејвис, професор политичких наука на Рутгерс универзитету, упозорио је на "домино ефекат" који би у региону могао уследити уколико Ирак склизне у грађански рат и хаос. Зато предлаже да се отворе нова радна места за младе Ирачане, а уз помоћ Саудијске Арабије и других арапских земаља оформе фондови за обнову Ирака. Сенатор Џон Ворнер из Вирџиније, председавајући Комитета за оружане снаге, изјавио је да би, у случају избијања грађанског рата у Ираку, овај комитет требало да размотри да ли је тренутак да Конгрес повуче одобрење које је дао за слање америчких снага.

И док известан број политичких посматрача сматра да Бела кућа у последње време наступа мање тврдоглаво, показујући више спремности да саслуша и другачија виђења о Ираку од сопствених (што је по њима велико постигнуће), у САД су објављене три нове књиге које упозоравају да званични Вашингтон, ипак, још није схватио дубину ирачке кризе. Депресивне и опомињуће за Американце, како поручују прве критике, оне делују отрежњујуће чак и на највеће присталице Бушове администрације.

Грађански рат је почео

Томас Рикс, бивши извештач "Вашингтон поста" из Пентагона, у бестселеру "Фијаско: америчка пустоловина у Ираку" овај рат пореди са "крвавом свадбом" и тврди, позивајући се на разговоре са војним и државним званичницима и хиљаде докумената – да САД нису имале постинвазиони план и да је америчка војна стратегија пуна грешака. Он пише о лошој цивилно-војној координацији, мањку војника и кашњењу у прављењу стратегије против побуњеника, што је великим делом резултирало у насиљу које су чинили амерички војници.

Књига "Крај Ирака: како је америчка некомпетентност изазвала рат без краја", бившег амбасадора САД у Загребу Питера Галбрајта, заснива се на тези да је америчка инвазија разорила наду у постојање јединствене државе сунита, шиита и Курда и наметнула потребу да се Ирак подели. Галбрајт сматра да је план САД за Блиски исток неуспешан и да је једна од последица тога "катастрофални грађански рат у Ираку".

Фауд Аџами, који се више пута појављивао у улози саветника председника Буша и његових најближих сарадника, у свом делу "Странчев поклон" дао је, како преноси Ројтерс, виђење Ирака и његових становника из арапског угла. Чак и Аџами, који је напад на Ирак сматрао легитимним, признаје да је упад у земљу, о којој се није довољно знало, довео до великих страдања.