Дикси у Ужичкој 44

Још су у суседству одјекивали пијуци и лопате, јер вредни Кинези и кад падне мрак граде нову кинеску амбасаду, а у раскошном дворишту америчке резиденције већ су се чуле прве трубе и саксофони. Гомила возача палила је лимузине и клима-уређаје, док су из оближње резиденције британског амбасадора излазили парови и појединци у свечаним тоалетама. Контрастни звуци, укључујући зујање комараца и осталих бубица, мешају се ових летњих вечери  најексклузивнијом београдском улицом.

У Ужичкој 44 прексиноћ је Мери Ворлик, амбасадорка САД, дочекивала званице: Срђан Шапер, Влајко Сенић, директор полиције Милорад Вељовић, Иван Тасовац, директор Филхармоније, десетак гостију у војним униформама, Миљенко Дерета, Слободан Хомен, Надежда Гаће... Повод за целовечерње дружење је млађани секстет „Вингс ов Дикси”, репрезентативни део Оркестра ваздухопловних снага САД у Европи, који је на последњој станици турнеје по Србији (били су у Крагујевцу и Новом Пазару) стигао да одржи и концерт на летњој позорници у башти америчке резиденције. Све белци, а изводе диксиленд џез, меланхолични блуз, онај који се повезује са врелином луке на Мисисипију, са трагично настрадалим Њу Орлеансом. Уз овакве ритмове публика је навикла да виђа црне извођаче, али моћни звук трубе белог наредника Мајка Риктера потапа цело Дедиње носталгичном аријом из репертоара црног Дјука Елингтона.

(/Slika2)За „Политику”, после концерта, Мајк открива да гостују свуда, „и у војним базама и ван њих”, већ како се одлучи у команди у  ваздухопловној бази у Немачкој у Сембаху. Управо су дошли из Француске и Мадрида, после Србије ће у Босну, па у Норвешку. Мајк и његови другари не учествују у ратним дејствима, али својим концертима повремено увесељавају трупе у Авганистану и Ираку.

– Код куће у Америци обилазимо факултете и средње школе и тако учествујемо у кампањи привлачења младих да се упишу у војне снаге – каже трубач Мајк и додаје да музиком подржавају трупе на патриотском задатку.

Кад Дикси Вингс наступа пред страном цивилном публиком, на себе преузима дипломатску улогу. Циљ је да се јавност боље упозна са америчком музиком. Томе се на гостовању посвећује и Мередит Хили из Конектиката, која већ две године живи војничким животом у бази Сембах. Свира неку врсту саксофона, а каже да је била задивљена лепотом планина, док су се из Новог Пазара возили до Београда. Волела би да што дуже остане у Европи, иако јој недостају родитељи и брат који су остали у Конектикату.

Ужичка је одзвањала америчким звуком скоро до поноћи, напољу су специјалци под пуном опремом обезбеђивали целу улицу, и само су комарци успевали да узнемире публику... Све док неко није јавио да се гости могу попрскати „аутаном”.