Три корака за спас БиХ

Бањалука, 18. јуна – Босна и Херцеговина је ближе распаду него функционалној држави. Тако ће бити све док под функционалном државом један број сарајевских политичара буде сматрао да све треба да буде у Сарајеву, да без обзира на економску снагу државе треба јачати администрацију на нивоу БиХ и да у њој треба да доминира сарајевски политички круг. И све док таква визија БиХ постоји у главама сарајевских политичара, углавном Бошњака, БиХ не може функционисати као држава. Због тога је она ближе распаду, а не због других ствари о којима често говори део бошњачких политичара и међународне заједнице.

Ово је у интервјуу за наш лист рекао члан Председништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић одговарајући на питање да ли још стоји иза оцене да је БиХ ближе распаду него функционалној држави.

Раније сте упозорили да постоји жеља за присвајањем БиХ, односно да поједини политичари, пре свих бошњачких члан Председништва БиХ Харис Силајџић, покушавају од ње да направе приватну државу. Постоји ли начин да се та пракса прекине?

Та пракса ће се прекинути када они схвате да БиХ може опстати и функционисати само ако се у њој сви осећају равноправно. Да би се ова пракса променила, један број људи на сарајевској политичкој сцени мора да схвати да они нису доминантни и да се морају договарати с представницима друга два народа. И, наравно, да почну поштивати Устав БиХ који каже да је она састављена од два равноправна ентитета и да су у њој три конститутивна народа. Нисам оптимиста да ће се то догодити убрзо.

Због чега међународни званичници не желе да судбину БиХ предају у руке њених политичких партија?

Тачно је да то они не желе да ураде, али не можемо прецизно рећи зашто. Таквим понашањем један број међународних званичника кочи развој БиХ, јер је Европска унија поручила да нема напретка према европским интеграцијама док је овде Канцеларија високог представника (ОХР). Разлози могу бити стратешки – процене великих сила да на Балкану није све завршено, или да на целом западном Балкану може искрснути неки велики проблем, укључујући и БиХ, па је због тога неопходно да оне буду овде.

Разлози могу да буду и друге природе – један број међународних представника у БиХ жели да остане у њој јер им је овде добро, јер су сами себи изградили улогу да су неприкосновени у одлучивању, па чак и у оним стварима на које немају право по Дејтонском споразуму, ни по принципима функционисања демократских држава. Потпуно је тачно да се они играју с БиХ, чији је напредак везан за трансформацију ОХР у Канцеларију специјалног изасланика ЕУ. Таква промена би умањила и улогу амбасадора неких великих држава, који себи умишљају да могу да командују свим и свачим у БиХ.

У извештајима ОХР-а пропусти Федерације се само констатују, а Републици Српској се приговара да неким својим потезима, као што је усвајање Закона о референдуму, подрива БиХ и њене државне институције. Може ли се и на који начин прекинути овакво виђење ствари?

У последња два извештаја високог представника поднесена Савету безбедности Уједињених нација наведено је, благо речено, много нетачности. Нетачна је оцена да су проблеми у Републици Српској. Ситуација је потпуно обрнута. Дејтонски споразум спори се из Сарајева, односно Федерације БиХ, а не из Републике Српске. Република Српска и реторички и стварно потпуно спроводи Дејтонски споразум. Осим тога, Република Српска много боље и економски функционише од Федерације БиХ и она не да своје надлежности и своја средства на располагање неком другом.

Када је реч о Закону о референдуму и грађанским иницијативама, који је усвојио парламент Републике Српске, желим истаћи да је то најнормалнија ствар у чланицама Европске уније. У њима се референдуми расписују за све и свашта и расписују се и на нивоу региона, области, локалних заједница... А овде је неко себи дао за право да каже: „Не можете ви у РС имати право на референдум”. И томе је додао да је то референдум о отцепљењу. Подсетио бих ваше читаоце да је Закон о референдуму, који је усвојила НС РС, један нормалан европски закон, у коме се не говори о питањима о којим ће се грађани изјашњавати већ о њиховом праву да се на референдуму изјасне о важним питањима.

Може ли се и на који начин изаћи из садашње квадратуре босанскохерцеговачког политичког круга?

За то су неопходна три корака. Први, и најважнији, корак је да међународни фактор престане да у БиХ буде наредбодавац и законодавац који је себи дао за право да смењује и демократски изабране званичнике. Овакво понашање међународне заједнице директно руши демократски и политички развој БиХ, и, уједно, не доприноси владавини права. Међународна заједница треба да остане, али као саветодавац Европске уније. Други корак је поштовање Устава БиХ као у свим развијеним земљама од стране домаћих политичара што данас није случај и што је, такође, омогућио високи представник. Он би, као врховни тумач Дејтонског споразума, морао да јасно упозори оне који крше Устав БиХ. Данас, нажалост, највећи број бошњачких политичара и део хрватских стално позивају на промену устава и понашају се као да важећи устав не постоји. Трећи, и врло битан, корак јесте стварање свести у БиХ да постоје два ентитета и три конститутивна народа која се морају договарати. Ако направимо ова три корака онда ће БиХ опстати и бити функционална држава.

Не само поједини домаћи, већ и неки страни политичари позивају на „модификовање” и укидање принципа ентитетског гласања. Може ли Република Српска пристати на те промене?

Ентитетско гласање се не може мењати и оно није случајно део Устава БиХ, јер је оно основна заштита људи који живе у једном од два саставна дела БиХ. Садашња власт у Републици Српској, предвођена Савезом независних социјалдемократа, и њени представници у заједничким органима БиХ није дозволила у претходне четири године ни разговоре о принципу ентитетског гласања, а у нашем изборном програму за наредне четири године такође ће, приоритетно, бити да нема разговора о ентитетском гласања. И, друго, није ентитетско гласање проблем за функционисање БиХ, нити је њен проблем на путу према ЕУ.

Како коментаришете одлазак председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и лидера Странке демократске акције Сулејмана Тихића са сарадницима у Београд?

Цео свој мандат залагао сам се за добросуседске односе и мислим да су моји контакти с водећим личностима три суседне земље допринели побољшању наших односа. У том смислу сваки контакт политичара из БиХ са свима у окружењу, у овом случају с Београдом, добро је дошао. Ти односи се на могу поправљати захтевима који се не могу испунити, јер то онда подсећа на погоршање, а не на побољшање односа. Надам се да ће ова посета Тихића и његових сарадника означити почетак истинског побољшања односа БиХ са Србијом, који до сада нису били добри.