Симовић и Калинић у жижи

Откад су ухапшени Сретко Калинић и Милош Симовић, први наводно рањен у Загребу у револверашком обрачуну а други „пао” приликом преласке хрватско-српске границе, медији нашироко спекулишу шта је ко од њих изјавио полицији. Позивају се на поуздане „изворе”.

А они се, према ономе што „исцури” међусобно оптужују, траже статус сведока, хвалишу се како су крволочни и „главни” а, медији преносе, без превелике провере све нашироко, „збуњујући” народ и подгрејавајући нагађања. Ни медији не нуде доказе за оптужбе које изговарају сада главни актери и „глумци”.

Калинић поседује хрватски пасош, па суседна држава спроводи уставне промене не би ли могла да га, као првог, испоручи Србији.

Сретко Калинић важио је, према сведочењима, за једног од најсуровијих припадника „земунског криминалног клана”.

Он је правоснажно осуђен на 30 година затвора за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, док је за низ убистава и отмица које су починили припадници „земунског клана” осуђен на максималних 40 година затвора.

Калинић,који има надимак Бели и Симовић су били у бекству од атентата на Ђинђића 12. марта 2003. године.

Да ли они сада продају своје главе „скупо”, да ли желе да истрагу наведу на погрешан траг, да ушићаре, или пак признају све шта су радили, остаје да се утврди накнадно.