Голупчани спасавају утврђење

Го­лу­бац – Ле­ген­да ка­же да је за име Го­лу­бац за­слу­жна ви­зан­тиј­ска кра­љи­ца Је­ле­на, ко­ја је, за­ро­бље­на, са­мо­ва­ла на нај­ви­шој ку­ли утвр­ђе­ња, и го­лу­бо­ве хра­ни­ла. Го­луп­ча­ни зна­ју и дру­ге ле­ген­де о свом гра­ду, али им се ова нај­ви­ше до­па­да, па ће, на­кон пла­ни­ра­не ре­кон­струк­ци­је сред­њо­ве­ков­ног утвр­ђе­ња, на са­мој оба­ли Ду­на­ва, јед­ну од де­вет ку­ла пре­тво­ри­ти у уз­га­ји­вач­ни­цу го­лу­бо­ва.

Гра­ђе­вин­ски ин­же­њер Сне­жа­на Оре­шча­нин-Јо­ва­но­вић ка­же да је осно­ва свих ак­тив­но­сти на ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та ре­ви­та­ли­за­ци­је го­лу­бач­ке твр­ђа­ве, ко­ји је и фи­нан­сиј­ски по­др­жа­ла Европ­ска уни­ја – из­ме­шта­ње тра­се ма­ги­страл­ног пу­та, ко­ји са­да про­ла­зи кроз твр­ђа­ву. Сва­ко­днев­но овом ма­ги­стра­лом, од Ве­ли­ког Гра­ди­шта до Кла­до­ва, про­ђе и хи­ља­ду во­зи­ла, а ви­ше од сто­ти­ну је друм­ских кр­ста­ри­ца, чи­ји мо­то­ри до­дат­но ре­ме­те ина­че осла­бље­ну ста­бил­ност чи­та­вог Ста­рог го­лу­бач­ког гра­да.

– Из­ме­шта­ње пу­та ју­жни­је од зи­ди­на утвр­ђе­ња под­ра­зу­ме­ва и ко­па­ње ту­не­ла у ду­жи­ни од 147 ме­та­ра. Ми нов­ца не­ма­мо, јер смо си­ро­ма­шна оп­шти­на, а ове пла­но­ве мо­ра­мо да оства­ри­мо, по­што нам они омо­гу­ћа­ва­ју оп­ста­нак и на­ста­вак жи­во­та Го­луп­ца – ка­же Сне­жа­на Оре­шча­нин-Јо­ва­но­вић, ме­на­џер про­јек­та уна­пре­ђе­ња ту­ри­стич­ке по­ну­де, ко­ји је, та­ко­ђе, ЕУ по­др­жа­ла. – Из­лаз ви­ди­мо и у до­ма­ћим и ино­стра­ним фи­нан­си­је­ри­ма. Зна­мо да смо до­сад­ни, али стал­но за­по­ма­же­мо у НИП-у и Ми­ни­стар­ству за еко­но­ми­ју, ка­ко би­смо обез­бе­ди­ли но­вац за део про­јек­та, чи­је нам оства­ре­ње обе­ћа­ва пре­кид ми­гра­ци­је су­гра­ђа­на, па са­да град бро­ји је­два 2.000 ста­нов­ни­ка.

Го­луп­ча­ни ра­чу­на­ју да ће им у по­сло­ви­ма из­ме­шта­ња пу­та по­мо­ћи ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је“.

Су­де­ћи пре­ма идеј­ном про­јек­ту, чи­ји је глав­ни и од­го­вор­ни про­јек­тант Ма­ри­ја Јо­вин, а кон­сул­тан­ти др Ми­о­мир Ко­раћ и Си­ни­ша Те­ме­рин­ски, уз до­при­нос још де­ве­то­ро про­јек­та­на­та, на пра­гу је нај­ве­ћа ре­ви­та­ли­за­ци­ја, ре­кон­струк­ци­ја и кон­зер­ва­ци­ја сред­њо­ве­ков­ног гра­да-утвр­ђе­ња на на­шем то­ку Ду­на­ва. Ста­ри го­лу­бач­ки град, на 1040. ки­ло­ме­тру (ме­ри се од ушћа) јед­но је од се­дам утвр­ђе­ња на Ду­на­ву, по­ред Ба­ча, Пе­тро­ва­ра­дин­ске, Бе­о­град­ске, Сме­де­рев­ске, Рам­ске и твр­ђа­ве у Кла­до­ву. Све ове твр­ђа­ве су у жи­жи ин­те­ре­со­ва­ња не са­мо Вла­де Ср­би­је, већ и по­ду­нав­ских зе­ма­ља и Уне­ска.

Чи­тав про­је­кат ре­кон­струк­ци­је, кон­зер­ва­ци­је утвр­ђе­ња, из­град­ње апарт­ман­ског на­се­ља, па ам­фи­те­а­тра са 300 се­ди­шта, уну­тар зи­ди­на, при­јем­ног цен­тра, му­зеј­ског, га­ле­риј­ског и про­сто­ра за од­мор... про­це­ње­но је да ће ко­шта­ти око шест ми­ли­о­на евра. Све про­јек­то­ва­но мо­гло би да се за­вр­ши за три го­ди­не, нај­ма­ње. Та­да би, осим са Ду­на­ва, Ста­ри го­лу­бач­ки град мо­гао да се до­жи­ви и из­бли­за, а ту­ри­сти­ма би би­ло омо­гу­ће­но ра­зно­вр­сно осве­же­ње, осми­шље­ни кул­тур­ни про­гра­ми, па чак и но­ће­ње у ре­ста­у­ри­ра­ном ам­би­јен­ту од пре се­дам ве­ко­ва (ра­чу­на се да је Ста­ри град на­стао у дру­гој по­ло­ви­ни 13. и по­чет­ком 14. ве­ка). Та­ко­ђе, у са­да­шњим ту­не­ли­ма Ђер­дап­ске ма­ги­стра­ле би­ће по­себ­но уре­ђе­ни ре­сто­ра­ни и ка­фи­ћи, са је­ли­ма и пи­ћи­ма по ре­цеп­ту­ра­ма из дав­них вре­ме­на.

У твр­ђа­ви, чи­је ће ку­ле до­би­ти др­ве­не кро­во­ве, јер су их не­ка­да ко­ри­сти­ли за осма­тра­ње, од­бра­ну и ста­но­ва­ње по­са­да, пред­ви­ђен је и му­зеј­ски про­стор, бу­ду­ћи да се оче­ку­је оби­ље сло­је­ви­тог ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла.

Већ го­ди­на­ма је Ста­ри го­лу­бач­ки град за­ра­стао у ко­ров, пун зми­ја, не­при­сту­па­чан за на­мер­ни­ке, а за оне сме­ли­је опа­сан због до­тра­ја­лих зи­ди­на. И као та­кав, при­вла­чи из­лет­ни­ке и ту­ри­сте, јер пред овом не­и­мар­ском ле­по­том за­ста­је дах. Са­мо 1. ма­ја, ка­же Ра­де Бог­да­но­вић, из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, ов­де је сти­гло – 50 ауто­бу­са.

Ј. Да­ни­ло­вић

----------------------------------------------------

На ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе

Све на­ше сна­ге усме­ри­ли смо да Го­луп­цу обез­бе­ди­мо тра­ја­ње и ва­жно ме­сто на ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе. Же­ли­мо да бу­де­мо не­за­о­би­ла­зни, да ту­ри­стич­ки бро­до­ви при­ста­ју уз на­шу оба­лу, пут­ни­ци да се ис­кр­ца­ва­ју, а на­кон раз­гле­да­ња и тро­ше­ња да на­ста­ве пло­вид­бу, срећ­ни што су но­вац по­тро­ши­ли и бо­га­ти­ји за из­у­зе­тан до­жи­вљај – ка­же др Не­бој­ша Ми­јо­вић, пред­сед­ник го­лу­бач­ке оп­шти­не.