Медијске газде за стотинак евра

Пријављивање станица заинтересованих за неку од дозвола на недавном конкурсу подразумевало је и да емитер достави податке о својој власничкој структури. Како је на нашим просторима велика непознаница ко су праве газде у једном броју медија, поменути конкурс је бар делимично скинуо копрену са ове прилично нетранспарентне области.

Показало се, између осталог, да су у једном броју електронских медија сувласници – адвокати. Такав је, рецимо, случај у новопристиглој телевизији Фокс, али и у Кошави, телевизији Палма...

Власник, водитељ, новинар

Најдужи стаж адвоката сувласника, без сумње, има Миодраг Вујовић из ТВ Палма, који је у радиодифузне воде упловио још почетком деведесетих прошлог века. Мада је ова станица у јавности остала упамћена као телевизија Јездимира Васиљевића, својевременог власника "Југоскандика", сам Вујовић је током конкурса негирао било какву везу са газда-Јездом, сем да му је био адвокат. Међутим, његове амбиције не исцрпљују се само уделом у власништву, јер гледаоци имају прилике да га упознају и као водитеља, а посебно као коментатора актуелних догађаја.

Иако је у разговору са члановима Савета Радиодифузне агенције Вујовић, један од два сувласника, навео да је ова прва приватна ТВ код нас увек радила по закону и имала дозволу, београдску фреквенцију коју је тражио није успео да добије. Истина, све је неизвесно док РРА не одговори на ову и друге замерке емитера губитника.

За разлику од Палме, којој ни вишегодишње присуство у етру није било препорука за дозволу, ТВ Фокс као принова на нашем простору била је боље среће и успела да добије националну фреквенцију. Поред фирме "Њуз Холандија" Б. В. која као представник страног капитала има допуштених 49 одсто власништва, као један од домаћих сувласника у новооснованом предузећу Фокс телевизија д. о. о. појављује се и Драган Карановић, адвокат из Београда. У оснивачком капиталу припада му 21 одсто власништва. Иако иза целог подухвата стоји моћна империја Руперта Мардока, медијског магната, за улазак у српски етар оснивачи су издвојили скромну суму од 500 евра основног капитала (толико је било потребно за оснивање предузећа). Карановићев удео нешто је већи од петине, износи 105 евра.

Који су га мотиви руководили да се укључи у ТВ бизнис, од Карановића нисмо успели да сазнамо, јер је, по информацијама иначе љубазног особља у његовој канцеларији, поменути адвокат стално одсутан. Зато, рецимо, изостаје и одговор да ли ће он, као сувласник петине оснивачког капитала, бити обавезан да у истом проценту уложи и нешто више од шест милиона евра у наредне четири године. Наиме, у бизнис плану садржаном у пријави за конкурс наведено је да та кућа, ако добије фреквенције, намерава да уложи око 31 милион евра у опрему, изградњу сопствене зграде и слично.

У ТВ Кошава, која је такође добила дозволу за национално покривање, као један од сувласника води се адвокат Боривој Пајовић. Када се недавно сазнало да је ова станица позајмила од ТВ Пинк 18 милиона динара да плати депозите за конкурс, обе стране су међусобну трансакцију објасниле као пријатељску позајмицу. Жељко Митровић, власник Пинка, потврдио је да су Пајовић и Александар Лупшић (други сувласник) његови пријатељи од којих је и сам зајмио 1,5 милион евра, а да је цела прича прљава медијска капања коју воде губитници на конкурсу.

– Ја и Митровић смо пријатељи и нисмо у рођачким везама. Нема говора о недозвољеној медијској концентрацији. А одакле нама паре –то нема нико права да пита – узвратио је Пајовић на конференцији за новинаре. Посебно га је, како рече, "дирнула" изјава Ненада Цекића председника Савета РРА, да можда и не би гласао за ову станицу да је знао за позајмицу и коме је поручио да "није његово право нити дужност да се меша у то одакле мени паре".

Форма и суштина

Паре су очигледно непријатна тема у овој причи. Како ће станица која није имала новца ни за депозит, има малу гледаност и веома мало реклама моћи да уложи 32,5 милиона евра за осам година како је обећала током конкурса? Сам Пајовић је објаснио да "имају кредитне линије у иностранству које ће бити подупрте добијањем дозволе". Одакле ће новац стићи и друга питања пара, како је рекао – пословна су тајна.

За разлику од оних који сумњају да се појединци само формално појављују као власници или сувласници, а да суштински то нису, постоје и другачија гледишта. На питање који би могли бити мотиви да се адвокати појављују као сувласници у овом случају у телевизија, Владан Симеуновић, адвокат и правни саветник Независног удружења новинара Србије, каже да иза тога стоји жеља "да буду капиталисти, власници капитала у компанијама које ће да производе и емитују програм и што ће донети паре". Тачније, све је у економским разлозима и ту нема ничег чудног.

– Само стицајем околности информација о сувласницима ТВ станица је допрла до јавности. У Агенцији за привредне регистре нема података о занимањима власника удела или акција у компанијама. Зашто је необично да адвокат буде сувласник овде или у некој компанији за откуп пољопривредних производа? Сасвим је могуће да адвокати буду сувласници и у компанијама које се баве другим пословима. Такви подаци за које се сазнало током поступка доделе РТВ дозвола постали су пикантерија – сматра Симеуновић.

Сувласништво адвоката у медијској сфери не значи да се они том делатношћу баве, каже саговорник, већ удео у капиталу неке компаније таквом лицу даје право да управља, руководи, одлучује, па и убира профит.

– Зашто је немогуће да адвокат буде капиталиста као што то могу пекар, машински техничар или било који други власник успешних компанија – пита Симеуновић.

– Не знам каква је власничка структура у другим медијима, али у радију "Делфин" који је конкурисао за добијање београдских фреквенција ја немам сувласничког удела – каже Бранко Павловић, адвокат кога је предузеће "Беографити" у конкурсној пријави навело као будућег главног и одговорног уредника уколико добије дозволу. Истина, поменута станица која је намеравала да велики део програма посвети синдикалним темама и пословним вестима приликом расподеле није добила дозволу. Кад је реч о неким његовим колегама адвокатима који се појављују као сувласници у медијским предузећима, посебно тамо где је присутан и страни капитал, Павловић сматра да се тиме често само задовољава прописана форма.