Мука због укочених леђа

Од бола у леђима још нико није умро. Међутим, запањује податак да наши људи осим за прехладе и обичне кијавице траже помоћ лекара управо због ове бољке. Статистички подаци говоре да од акутног бола у крстима праћеног укоченошћу у нашој земљи болује 58 одсто жена и 45 одсто припадника јачег пола узраста од 50 до 59 година.

Лекари кажу да је највећи проблем то што је ова болест регистрована као узрок привремене радне неспособности и узимања боловања код више од 25 одсто особа млађих од 50 година.

Професор др Немања Дамјанов, директор Института за реуматологију Клиничког центра Србије, каже да то није ништа чудно, јер се реуматолошке болести сврставају међу водеће на овим просторима.

– Проблеми са боловима у кичми су чести, свака особа средњег животног доба барем једном у животу осетила је то на својој кожи. На укоченост кичме може да утиче и промаја, рецимо, кад човек ознојен обавља послове расхлађујући овај део тела. Том приликом се хладе мишићи кичме и долази до бола у крстима. Бављење физичким активностима уз помоћ вежби за јачање мишића најбоља је превентива. Ипак, уколико се реуматске болести не лече на време, могу да доведу до инвалидитета, па је тада значајно смањен квалитет живота, јер људи не могу сами да брину о себи – објаснио је др Дамјанов.

Болест почиње обично око 35. године живота због дегенеративних промена, објашњава физијатар примаријус др Биљана Марјановић, али може да се јави и у ранијем животном добу, на шта утиче и генетика. Први знаци на које човек реагује јесу болови у кичми при устајању и покретању или савијању тела.

– Подизање терета у неправилном положају леђа и дуготрајно седење у неудобном положају може да утиче на појаву болова. На Западу су осмислили прави начин на који се боре са болешћу. Њихови службеници у канцеларијама користе лопте за пилатес, што се показало одличним потезом, јер се мање радника пожалило на пробадање у крстима. Већина оних које, ипак, кичма заболи, успевају да наставе са радом у року од неколико дана или недеља, упркос боловима, али код неких пацијената опоравак дуже траје. Нашим грађанима изнова треба причати да није довољно кретање док се обављају кућни послови, већ треба три пута недељно издвојити време и за лагане шетње у природи – истакла је Марјановићева.

На болове у леђима се, ипак, не жале само Срби. Подаци говоре да сваки шести Американац муку мучи са овим здравственим проблемом, па њихови лекари на сваком кораку упозоравају на златно правило да правилно држање тела има водећу улогу по здравље нације.

Код нас је то мало другачије. Јер, кад човек оде код лекара опште праксе и пожали се на бол у леђима, често доживи непријатности од медицинара који га реченицом "Ма, није ти ништа", врати кући, а онда несрећни болесник самоиницијативно почне да се кљука лековима док болови не прођу. Па, тако до идућег кочења кичме.

А онда сви пацијенти одједном почну да опседају установе попут Института за реуматологију тражећи помоћ у нади да ће им лекари ове куће помоћи да реше проблем. Тако њих минимум 40.000 годишње дође у ову установу, уместо да им проблем реше физијатри у домовима здравља. Стручњаци кажу да је због тога важно што више образовати лекаре примарне здравствене заштите да обољења препознају на време, јер се многи реуматски проблеми, ипак, могу у корену сасећи. Др Марјановић напомиње да дуготрајне вожње у аутомобилу, вишечасовно седење испред рачунара, целодневно гледање телевизије, али и недостатак физичких активности могу да повећају ризик од добијања бола у леђима. Она каже да избегавање ових (не)активности значи и одсуство дуготрајних боловања, што ће допринети да у здравственој каси остане више новца који ће бити усмерен на оболеле од много тежих обољења.