Ширење мржње или клевета

Вређање по националној основи и приписивање најгорих злочина политичким противницима у Србији је, бар што се закона тиче, приватна ствар оних на које се такве изјаве односе. Уз услов да "дрвље и камење" не оспу по читавој нацији или етничкој групи којој припада члан

 друге странке, политичари не чине кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости ни ако за своје неистомишљенике изјаве да су усташе и да су њихови сродници клали Србе.

Како је "Политици" објашњено у Републичком тужилаштву, у недавној изјави посланика СРС и председника Општине Лесковац Горана Цветановића на рачун потпредседнице Владе Србије Иване Дулић-Марковић нема елемената тог кривичног дела, јер се оно што је изјавио не односи на целу њену нацију, већ само на њену породицу.

– Цветановић прво каже: "Немамо ми ништа против што је она Хрватица". Он после наставља: "Имамо против што је усташа. Њен рођени брат је био усташа, њен отац је био усташа, клали су Србе и ми се против таквих боримо". Он, дакле, не тврди да су сви Хрвати усташе и да су сви клали Србе, већ то приписује породици Иване Дулић-Марковић. Тиме евентуално чини кривично дело клевете, а не ширење националне, расне и верске мржње – речено нам је у највишој тужилачкој инстанци у Србији, која је овим ставом практично потврдила одлуку Окружног тужилаштва у Лесковцу да одбаци кривичну пријаву потпредседнице владе.

Члан 317. Кривичног законика Србије каже: "Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији казниће се затвором од шест месеци до пет година". То значи да се расна мржња изазива изјавом у којој се тврдње односе на одређену нацију у целини, а не само на поједине припаднике. Све друго је само – клевета.

Другим речима, да је Цветановић рекао "Сви Хрвати су усташе и клали су Србе" и да је позивао на линч нације, починио би поменуто кривично дело. Пошто се у првој реченици спорне изјаве практично оградио од увреде на рачун целе етничке групе, Цветановић би сада могао да одговара једино за клевету, јер је његова изјава неспорно увредљива. Тај судски поступак морала би да иницира сама потпредседница владе подношењем приватне кривичне тужбе, будући да од 1. јануара ове године тужилац по закону не преузима кривично гоњење за клевету државних функционера, објашњено нам је у РЈТ.

Београдски адвокат Никола Баровић сматра да је кривична пријава Иване Дулић-Марковић против Цветановића за изазивање националне, расне и верске мржње и те како законски утемељена.

– У тој изјави постоји намера да се изазове мржња на верској основи само зато што је она Хрватица. Посланик Српске радикалне странке зна да она није усташа, а тврди да јесте. Ако зна да то није тачно, а ипак тврди да јесте, онда то чини да би изазвао мржњу на националној основи. Због чега иначе помиње њу? То је исто као када би се за било ког Србина из Владе Србије рекло "он је љотићевац", јер су то били његови сродници – каже адвокат Баровић.

Наш саговорник додаје да се за ово кривично дело може одговарати једино уколико оптужницу подигне тужилац, а не по приватној тужби. Потпредседница владе могла би тужбом да затражи једино спровођење истраге против Цветановића. Уколико би у том поступку било утврђено да има елемената кривичног дела из члана 317, тужилац би морао да преузме кривично гоњење.

--------------------------------------------------------------------------

O Тодоровићeвом мандату 28. августа

Републичка изборна комисија, како незванично сазнајемо, донеће, 28. августа, одлуку о захтеву СРС да за посланика те странке у Народној скупштини Србије поново буде изабран Драган Тодоровић.

Да подсетимо, Тодоровић је био посланик у српском парламенту, али је поднео оставку када је изабран на исту функцију у бившој Скупштини СЦГ. После распада државне заједнице, СРС је затражила од РИК-а мишљење може ли неко ко је поднео оставку поново бити изабран за посланика у истом скупштинском сазиву, али РИК није могао да заузме став о томе. Тада је формирана радна група да, како је речено, проучи законску регулативу и утврди да ли је то могуће, али је она одржала само један састанак на коме није донета никаква одлука. Томислав Николић, заменик председника СРС, рекао је тада за "Политику" да, "очито владајућа коалиција има проблем са неким својим посланицима који би да се поново врате у клупе српског парламента, па зато нема одлуке РИК-а, иако нема никаквих правних препрека за то да неко ко је поднео оставку поново буде изабран на ту функцију". Одмах потом, СРС је РИК-у доставио свој предлог да за упражњено посланичко место у Народној скупштини Србије буде поново изабран Драган Тодоровић, а Николић нам је тада рекао да ће "РИК тако морати да заузме неки став".

Како нам је рекао извор из РИК-а, седница није заказивана због годишњих одмора, али се очекује да она буде одржана 28. августа. У овом тренутку парламент има 249 посланика, уместо 250, колико, по Уставу, треба да има.
М. Ч.