Нека Срби приме ислам

БАЊАЛУКА, 18. августа – Одговарајући на питање како помирити Србе и муслимане у Горњој Бочињи, портпарол муџахединско-вехабијске заједнице у овом – до рата стопроцентном српском селу – Енес Исламовић је, без премишљања, одговорио: "Нека бочињски Срби приме ислам."

Од тада до данас прошле су непуне три године, време сасвим довољно да следбеници учења Мухамеда ибн Абдула Вахаба пусте још дубље корене у БиХ, нарочито у кантонима Федерације БиХ у којима Бошњаци чине већину становништва.

За вехабије у БиХ се, углавном, чује када направе неки изгред, као 15. јула ове године када су после лакше саобраћајне несреће тешко повредиле Михајла Кисића из Брчког. Уместо да сачека полицију, група вехабија је узела мотке у руке и, после "потере" по околним њивама, пребила Кисића.

Због наношења тешких телесних повреда Кисићу, кога су тукли до бесвести и при томе му сломили руку, брчанска полиција је притворила Неџада Балкана, Абу Елеза Јасера, Ђулбија Зејниловића, Џемала Казафреовића, Фарука Хота, Меџида Суљовића и Нусрета Имамовића. Њима, по законима дистрикта брчко – за наношење тешких телесних повреда – прети казна до 10 година затвора.

Долазак муџахедина

Да се вехабизам, званична религија Саудијске Арабије, шири по БиХ, одавно није тајна. Тај правац у исламу почео је да продире овде почетком рата, са доласком муџахедина. Један од њихових вођа Абдул Азиз је, одмах по доласку у БиХ 1992. године, рекао да је дошао да "подигне ниво босанске војске и да босанске муслимане подучава исламу".

Међу онима који су "босанске муслимане" учили исламу је и имам Абу Хамза ал Масри, својевремено ухапшен у Лондону. Према сведочењу бившег припадника одреда "Муџахедин", својеврсног покајника, Андана Мешановића, он је "био толико екстреман" да су за њега "Алија Изетбеговић, Странка демократске акције, муслиманска Армија БиХ били неверници..."

Да се семе вехабизма које су посејали Абу Хамза ал Масри и његови истомишљеници примило у БиХ показало се на неколико догађаја, међу којима је најтрагичнији убиство Анђелка Анђелића и његових кћери Маре и Зоре, из села Костајница код Коњица. Њих је, уочи католичког Божића, у њиховој кући побио Моамер Топаловић, вехабија и члан Активне исламске омладине коју је основао Аднан Пезо. Топаловић је рекао да је Анђелиће побио "из верских и политичких разлога".

Вехабије су на себе скренуле пажњу и нападом на јединицу Сфора у Горњој Маочи, одакле су после тога морале да се иселе. Део их се, као Абу Хамза, преселио у Сарајево, а већа групација је отишла у Горњу Маочу код Брчког. У овом селу живео је и Сулејман Фиуљанин, у чијој су кући војници Сфора, између осталог, нашли и ракетни лансер. Сфор је Фиуљанина предао правосудним органима Федерације БиХ, а они су га, с образложењем да нема доказа да је починио кривично дело, пустили на слободу.

Вехабије из Горње Маоче усталасале су јавност у региону и прошле године, када је вођа њихове заједнице Енес Муковић новинару загребачког "Вечерњег листа" рекао да су "Хрвати најгора врста крсташа и зато их треба што пре потаманити". Он је казао да вехабије сневају о дану када ће "Алахова војска" поразити крсташе – синове мајмуна и свиња" и ући кроз врата Ватикана и Рима. Такође, запретио је да ће "када Алахова војска крене из Босне према Риму проћи и кроз Хрватску", па ће Хрвати тада "осетити Алахову моћ".

Муковић је, истина, демантовао садржај текста у загребачком дневнику, али је – само месец касније – изјавио да Осама бин Ладен није терориста него "борац за слободу". Све што се пише о њему и Ал каиди, образлагао је Муковић, обична је измишљотина. За себе и остале припаднике вехабијске заједнице рекао је да су у Горњу Маочу дошли да "живе по правилима изворног Курана и да буду далеко од неморала".

Чувари моралног поретка

Чувајући морални поредак по својој мери, вехабије у Сарајеву нападају и разгоне заљубљене парове; окомљују се на оне који на кућама имају сателитске телевизијске антене, слободније се одевају и понашају, а у то спада и седење у кафићима, поготово уз "кока-колу" и слична "америчка пића"...

Центри ширења вехабизма у БиХ су, осим Активне исламске омладине, исламски верски објекти. Најчешће се помињу џамија Краља Фахда у Сарајеву чији је главни имам Незир Халиловић Мудерис – ратни командант Четврте муслиманске бригаде Армије БиХ, Исламски центар у Бугојну, Елче Ибрахимпашина медреса у Травнику, Исламска академија у Бихаћу, која је под руком бихаћког муфтије Хасана Макића, једног од аутора ратних "Упута муслиманском борцу".

Исламска заједница БиХ, што није неважно, ниједном се безрезервно није оградила од поступака вехабија. Није се огласила ни поводом ових речи имама сарајевске Бијеле џамије Сулејмана Бугарија: "Немојте мислити да ћемо другачије опстати, осим са ове три ствари: вера, економија и одазивати се Алаху кад дође време џихада. А ми за то, наравно, још нисмо спремни. За то треба да се одгајамо".

Неки су, као вехабије Мирсад Бекрашевић (19), Абдулкадир Џесур (21), Сенад Хасановић (19), Бајро Икановић (30) и Амри Бајрић (27), којима се у Сарајеву суди за покушај извођења терористичког напада, изгледа већ спремни за "свети рат".

Зашто се реакције Исламске заједнице на поступке вехабија своде на фразу да такво "исповедање ислама није у традицији босанских муслимана"? Нуде ли одговор на ово питање речи већ поменутог бившег муџахедина и вехабије Андана Мешановића да су вехабије имале финансијску помоћ Египта, Алжира а поготово Саудијске Арабије, која је у изградњу исламских центара и џамија у БиХ уложила више од 100 милиона долара.

--------------------------------------------------------------------------

Одбрана изворног учења

У расправама о вехабизму унутар Исламске заједнице БиХ често се може чути да се термин вехабије користи "не да означи припадника или следбеника Мухамеда ибн Абдул Вехаба, већ све оно што није позитивно и афирмативно". На оно "што изазива аверзију јавног мнења", настојећи да се та аверзија усмери "на оне који се највише и најтврђе држе верске праксе", који своју исламску припадност и праксу показују чак и изгледом: брадом, ношњом, доласком у џамију...

Осим тога, често се истиче да је критика вехабизма, у ствари, прихватање шиитске школе, чиме воде борбу против "аутентичног ислама" и "сунетске исправне праксе". Да би било јасније, ваља напоменути да су муслимани у БиХ сунити, а вехабизам је један од његових праваца или школа.