Гвожђе против ћелавости

Недостатак гвожђа у организму често утиче на губитак и опадање косе. На основу опсежних истраживања која су обухватила период од последњих 40 година, стручњаци за дерматологију из Кливленда су закључили да је гвожђе изузетно битан елемент за стварање фоликула и раст косе.

– Чак и многи лекари не знају да је недостатак гвожђа блиско повезан са опадањем косе. Ово се не дешава само код анемичних особа, нити искључиво код мушкараца – каже др Леонид Бенџамин Трост. Он је нагласио да се у лечењу појачаног опадања косе најбољи резултати добијају уколико се у третман дода и гвожђе. Др Трост је, међутим, упозорио да пацијенти сами почну да узимају гвожђе пре него што се посаветују са лекаром. Наиме, наш организам се не ослобађа овог метала довољно лако и брзо, па уколико се он редовно узима у већим количинама може доћи до његове велике концентрације у организму, што је опасно по здравље.

Постоји једноставан начин да се утврди количина гвожђа у људском телу мерењем количине једног протеина у крви званог феритин. Он има важну улогу у складиштењу гвожђа у организму и што га мање има у крви то је и мања концентрација гвожђа. Данас се стручњаци не слажу око тога која је нормална концентрација феритина. Док неки сматрају да је то 10-15 нг у милилитру крви, други сматрају да се ти нивои крећу и до 120, односно 250 нг/мл крви. Занимљиво је да је код мушкараца концентрација феритина, а самим тим и гвожђа, двоструко већа него код жена што се објашњава тиме да жене и иначе имају мањак гвожђа и много чешће пате од недостатка овог метала. Међутим, оне мање губе косу због својих хормона.

Стручњаци из Кливленда сматрају да би њихово откриће могло да помогне не само у лечењу, већ и у превенцији опадања косе. Наиме, особе које већ имају генетске предиспозиције могу знатно да ублаже губитак косе уколико редовно контролишу гвожђе у крви и пазе да га уносе у довољним количинама.

Недостатак гвожђа може и да буде и знак неког озбиљног обољења. Због тога је потребно да лекари обрате пажњу на оне пацијенте који пате од анемије и открију њен узрок да би предузели адекватно лечење.