Неће милион долара

Григориј Перељман је по свему необична особа. Као прво, многи га сматрају за најпаметнијег човека на нашој планети. Друго, успео је, како изгледа, да реши један од најкомпликованијих постојећих математичких проблема. И треће, одбија да за то прими награду од – милион долара.

О чему је заправо реч. Приватни институт "Клеј", из Бостона (САД), одлучио је да са милион "зелених новчаница" награди оног научника који први реши један од седам до сада нерешених математичких проблема. Услов је да добитник ове изузетне награде објави свој рад у неком званичном математичком часопису и да није старији од 40 година. Др Перељман је у јуну напунио четрдесету, али упорно одбија да публикује свој осмогодишњи рад. Уместо тога проследио га је још 2002. на Интернет (пуне 473 странице) и – заћутао. Ипак, оно што је најважније, признање заслужује због решавања проблема који је још давне 1904. поставио француски математичар, физичар и филозоф Жил-Анри Поенкаре, иначе брат од стрица једног од најпознатијих француских политичара Рејмона Поенкареа.

Поенкаритис као опсесија

Обични смртници Поенкареов проблем не могу ни да схвате. Лаички речено, у питању је проблем који се тиче геометрије вишедимензионалног простора и кључан је на пољу топологије (топологија по Ларусу: област математике која се развила из проучавања таквих својстава фигура која остају непромењена приликом било каквих деформација које не доводе до расецања нити до слепљивања те фигуре). "У питању је централни проблем како у математици тако и у физици, пошто његово решење води ка сазнању каквог облика би могла да буде васиона. Изузетно је компликован и многи су до сада тврдили да су га решили али, како се испоставило, нису", пренео је лондонски "Гардијан" објашњење професора Маркуса де Сотоја са Универзитета у Оксфорду.

Иначе опседнутост математичара поменутим проблемом већ је добила и назив – поенкаритис.

Григориј Гриша Перељман рођен је 13. јуна 1966. и већ је у најранијој младости показивао изузетан таленат за математику. То га је и одвело у специјализовану школу за талентоване математичаре и физичаре у Санкт Петербургу (тадашњем Лењинграду). Да је на правом путу показао је већ 1982. освојивши златну медаљу на Математичкој олимпијади, такмичењу које се одржава сваке године и на којем се огледају најталентованија деца из целог света. Подсетимо да су и наши ђаци на математичким олимпијадама увек показивали завидно знање.

После окончања студија и одбране докторске дисертације једно време ради на математичком институту "Стеклов" да би потом прешао у САД где предаје на више угледних високошколских установа. Пре десетак година враћа се на "Стеклов" да би радио на доказу о облику свемира.

Осим "миленијумске милионске награде", како још зову признање института "Клеј", Перељману би требало да буде додељена и престижна Филдсова награда (математичка алтернатива Нобеловој) мада је и то, због његовог необичног понашања, доведено у питање. Руски научник је, поменимо и то, одбио да прими и највише европско признање за математику уз објашњење да "његово дело не могу да оцењују они који знају мање од њега".

Математичари "лупају главе"

У сваком случају, од онога дана када је Перељман објавио свој рад на светској комуникационој мрежи највећи математички умови света покушавају да проникну у његово решење и евентуално га оспоре. До сада то никоме није пошло за руком. Данас су чак и највећи скептици склони да се приклоне рачуници руског научника.

У међувремену, кружи прича да се Перељман значајно удаљио од академских математичких кругова. Неки у шали кажу да је "побегао у шуму", зато што му је шетња по природи и сакупљање печурака омиљени начин опуштања. Други опет (такође шалећи се) кажу да поменутих милион долара одбија да прими из простог разлога што поседовање таквог богатства у Санкт Петербургу може да буде, у најмању руку, опасно.