Да ли је живот сан

Глумица Нада Шаргин тумачиће вечерас пред београдском публиком улогу Мирјане Карановић, односно Калдеронове Стеле у комаду "Осма седница или Живот је сан" аутора Горана Марковића. Премијера представе, за коју аутор тврди ја де својеврсни позоришни експеримент, биће изведена у 20.30 часова у Филмском граду у Кошутњаку. Пројекат обједињује дело Педра Калдерона де ла Барке "Живот је сан" и савремени текст Горана Марковића "Осма седница", а жанровски се дефинише као спој лакрдије и поетско филозофске драме. Представа је рађена са две комплетне глумачке поделе, а сваки глумац тумачиће по две улоге.

Нада Шаргин је завршила Академију уметности у Новом Саду, у класи Виде Огњеновић, каријеру је започела на сцени Српског народног позоришта, у представама "Галеб", "Торквато Тасо" и "Право на Руса". У Народном позоришту у Београду, чији је стални члан, остварила је запажене улоге у представама "Милева Ајнштајн", "Вишњик", "Непријатељ народа", "Рибарске свађе" и многим другим. За улогу у филму "Сутра ујутро" Олега Новковића добила је "Златну мимозу" за женску улогу на филмском фестивалу у Херцег Новом и још једном потврдила свој уметнички таленат.

– У комаду "Осма седница или Живот је сан" тумачим Мирјану Карановић, председницу Црвеног крста, супругу Драгана Николића који је са високе функције "пребачен" да ради у "Водоводу и канализацији", у другом делу Калдеронову јунакињу Стелу. Мирјана Карановић је жена која не преза ни од чега да дође до власти, ни интимни живот са мужем. Друга јунакиња, односно Стела исто тако жели да дође до круне, која је оличење власти из тог периода. И она ће урадити исто што и Мирјана, али на потпуно другачији начин. То су две различите особе и два супротна типа личности, али имају исту суштину а то је власт, круна, престо – да вуку конце у својим рукама, с тим што је Стела много префињенија, каже Нада Шаргин.

Кроз историју се, дакле, провлачи иста идеја, додаје наша саговорница настојећи да протумачи сличности и разлике између Калдероновог дела "Живот је сан" и Марковићеве "Осме седнице", а то је да људи не бирају средства да дођу до власти. И у једном и у другом делу је то окосница око које се све преплиће. Разлика је само како се до тога долази – са много морала и једне врсте усхићености код Калдерона, док је у "Осмој седници" то много суровије. Осму седницу из 1987. године нисам толико ни пратила, али мислим да се ни данашњи политичари не разликују много. Свако мисли како да оствари личне интересе, код Калдерона је то мало другачије, јер је у питању краљевина и много је већи моралитет, истиче Нада Шаргин.

За Наду Шаргин био је прави изазов да глумачки оствари необични сценски спој две личности : Мирјане Карановић и Стеле у поменутом комаду. То је, уједно, њен први глумачки изазов после лика Маше кога је остварила у Чеховљевом комаду "Три сестре" у режији Виде Огњеновић на сцени националног театра.

– Искрено, код Чехова сам имала много већи задатак, за мене као глумицу овде има посла, али Машу играти – то се добија једном у каријери и ту улогу још нисам завршила. Колико су Шекспир и Калдерон, рецимо, "подигнути" у стиху, толико је Чехов близак животу и сличан свима нама и данас, тако да се нове емоције, нове говорне радње, откривају из представе у представу. Зато кажем да на лику Маше још увек радим и треба да радим бар још две сезоне да бих дошла до неке њене праве суштине. У комаду "Осма седница или Живот је сан" нема развоја лика. У једном тренутку свој лик пресечем, и крећем у нову улогу. То је за глумца једна врста замке. Слобода Мићаловић, која такође тумачи поменуте улоге и ја смо различите. Дакле, и наше тумачење Мирјане и Стеле биће другачије, јер не смемо да имитирамо једна другу. То је оно што је Марковић желео да покаже – да сваки глумац има свој лични печат било коју улогу да игра.