БАБЕ, ЖАБЕ И БУДУЋНОСТ

Као лек за несаницу препоручује се бројање оваца. Гласаче броје политичари који су засукали рукаве да саставе владу. Има разлога за несаницу око тог посла, јер као што се и предвиђало, на овим изборима није било јасног победника с потенцијалом да састави владу, ма шта о себи мислили и говорили они који тврде да су победили.

Прво је Борис Тадић, у јеку саопштавања прелиминарних резултата, понет великим повратком Демократске странке – мерено према катастрофалном резултату из 2003. – узвикнуо да су они победници и да ће они одредити мандатара нове владе. Божидар Ђелић, који је стајао десно од Тадића, с разумевањем је климао главом.

Потом је Коштуница сабрао бабе и жабе и утврдио да су такозване владине странке добиле преко милион гласова, рачунајући притом, поред лошег резултата своје коалиције (ДСС и НС), и скроман учинак Динкићевог Г 17 плус, очекиван број гласова за Сулејмана Угљанина и, гле чуда, гласове пораженог Вука Драшковића.

Кад је у премијерској несаници све то сабрао дошао је до закључка да су грађани дали огроман број гласова, нешто преко милион, једној транзиционој влади с јасном назнаком да мисли да му по том основу припада тапија на премијерско место.

Није га омела врло аритметичка чињеница да се преосталих три милиона гласача изјаснило за странке које нису чиниле владу. Замислимо, само хипотетички, да је Коштуница преломио да иде на ове изборе у великој коалицији владиних странака, дакле с Угљанином, Динкићем и Вуком Драшковићем. Тако би и урадио да је то била комбинација која би обезбедила милион гласова. Али, он боље зна од мене да би такав конзорцијум избацио слаб профит. Сигурно мањи него овај накнадно сабран.

И Демократска странка, у несаници око формирања владе, пребројала је овце и позвала у владу и коалицију окупљену око ЛДП-а Чедомира Јовановића. Рекао бих да су једва одолели искушењу да његових 200 хиљада и кусур гласова провуку кроз своје изборно књиговодство с тврдњом да је то тек једна фракција демократа.

Чини ми се да ће се ова једначина с две непознате, једначина о моћи, још дуго решавати. С тим бројеви имају мало везе. Јасно је да су демократе постигле успех, али да нису победиле, да су Коштуничини лоше прошли, али да нису поражени, као што је јасно да ће ове две странке својим поступцима одредити карактер нове владе водећи рачуна и о блиској будућности.

Реч је о томе да по слову уставног закона следе нови председнички, покрајински и локални избори, с посебним нагласком на Београд, и да је ово пребројавање оваца, сабирање баба и жаба, тек тактичка предигра, а да ће се коалициони споразум око формирања владе правити не само на оном што је било – прошлонедељни избори, већ и на оном што ће тек доћи. Ту су могућни разни стратешки маневри, а они који читају пажљиво законску материју упозоравају и на детаљ да ће се мандат председника Србије, изабраног по новом Уставу, рачунати као први, што би Тадићу, рецимо, омогућило да буде председник државе најмање још пет година, односно десет ако добије и други мандат.   

Ово је узето само као пример о томе шта се све налази на преговарачком столу који још није разастрт, није послужено још ни предјело, домаћин тек звецка есцајгом... Избори су, наиме, показали да у расподели гласова није дошло ни до промене на ширем плану – непромењен је однос гласова између национал-социјалне и такозване демократске опције, нити је на ужем плану јасно ко је лидер у том другом блоку.

Резултат је такав да императивно налаже постизање дугорочнијег договора између ДС-а и ДСС-а. Од искрености и темељности тог договора зависиће и да ли ће Србија добити одговорну и ефикасну владу, као и век њеног трајања. Врло је вероватно да ове странке имају историјску шансу да утемеље принципе на којима се заснивају као темељне принципе на којима ће се заснивати српско друштво, али ваља бити опрезан јер у несаници и уз толико пребројавање лако се повуку погрешни потези.

Главни уредник недељника "Време"