Коме паори да испоруче жито

Зрењанин – У средњем Банату се појавио проблем складиштења жита, и то баш уочи његове жетве. Ратари се жале да им складиштари нису још платили ни род који су им испоручили прошле године, а највећа брига овдашњих ратара, уочи скидања хлебног жита је, да неће бити довољно складишног простора.

Ђорђе Јанку, председник Одбора за пољопривреду Демократске странке у Зрењанину, новинарима је изјавио да су власници највеће две фирме које се овде баве житом продали све залихе које су за своје силосе преузели након прошле жетве, али нису исплатили дуговања ратарима.

– Ради се о стотинама вагона пшенице, па се сада морамо запитати коме ће зрно бити испоручено након комбајнирања које се примиче – истакао је Јанку. Он је навео пример највећег складиштара на овим просторима, зрењанинског „Житопродукта”, за који његови мали акционари тврде да је у блокади и да не може да плати ни дуговања из прошле године, а нема пара ни за откуп овогодишњег рода. Јанку је навео да се ове године у овом делу српске житнице са 16.000 хектара очекује принос од око 80.000 тона зрна:

– Капацитети „Житопродуктовог” силоса су 60.000 тона и ако се они искључе, земљорадници су у великом проблему – каже Јанку и помиње да је у сличном стању презадужености и „Банат семе” и постоји бојазан да ни ова фирма неће имати новца за откуп жита.

Ратари би могли да страдају и због временских неприлика. Због много влаге која ће се сигурно појавити у зрну, пшеница ће се морати адекватно поспремити, и то у она складишта у којима ће се моћи ефикасно сушити. Тако би земљорадници могли силом прилика да опет буду упућени у фирме које им дугују, у овом случају то је „Житопродукт”, и сада се тражи од државе да обезбеди гаранције да ће предато жито бити и плаћено. У „Житопродукту” то и обећавају.

– Није тачно да дугујемо за пшеницу и волео бих да се јави један земљорадник коме смо дужни и један динар за прошлогодишње жито. Има појава нерашчишћених односа са агробизнисменима који, у име земљорадника, хоће нешто да ушићаре. Ми ћемо и ове године откупљивати жито, а о условима разговарамо с владом и свим заинтересованим странама. За неколико дана у јавности ће се знати и цене и друга правила у откупу. То се односи и на услове преузимања жита, на услуге привременог складиштења и сушења – истиче већински власник житомлинске фирме „Житопродукт” Ђорђе Божић.

Он је за „Политику” појаснио да његова фирма дугује новац за кукуруз, али да је то последица стања створеног након, како га он назива, медијског удара на њега и конструкција око порекла његовог новца.

– Када је кренула та кампања, пословни партнери су настојали да се што пре наплате и то нам је нанело велику штету. Рачун се нашао у блокади и то не би избегла ниједна фирма да је на њу извршен такав притисак – каже Божић, тврдећи да се стање постепено стабилизује, да ће рачуни убрзо бити деблокирани и да ће „Житопродукт” уредно откупљивати и складиштити жито и подмиривати све своје обавезе.

Синиша Иванић из „Банат семена” каже да ова фирма откупљује меркантилну пшеницу коју прерађује у семенску робу.

– Наша дуговања су занемарљива. И ове године ћемо откупљивати пшеницу и гарантујемо за њену исплату – наглашава Иванић. У поменутим зрењанинским фирмама истичу да постоје лобији који уносе немир на тржишту уочи жетве, а све зарад нечијих личних интереса, а не у интересу произвођача, како то неко жели да се тумачи.

Ђ. Ђукић