Строго поверљиви излазак из рецесије

Економски стручњаци окупљени око билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), Фонд за развој економске науке и УСАИД заједнички раде на изради стратешког плана за економски развој Србије од 2011. до 2020. године. Креатори овог документа јуче су се, иза очију јавности, састали у згради Народне банке Србије на округлом столу под називом „Посткризни развојни модел Србије до 2020. године”.

Интересантно је да се ова стратегија, и када је реч о ауторима, али и временској орочености, у потпуности поклапа са планом дугорочног опоравка који је још пре неколико месеци најавио председник Борис Тадић. А зашто је тај опоравак „строго поверљив” недавно је, незванично, објашњавао један од аутора.

– Могуће је да у том десетогодишњем периоду економски раст буде пет до шест одсто годишње. Међутим, то је немогуће са старом развојном стратегијом. Радећи на посткризном развојном моделу проценили смо да је могуће да се Србија врати старим стопама раста. Али оно што срећу квари јесу непопуларни и политички болни услови који су неопходни да би се то остварило. Сигуран сам да другачије не може и да ће политичка елита морати да направи „салто мортале” – казао је недавно један од аутора стратегије.

И економска струка и власт и опозиција сагласни су у једном: стари модел развоја се истрошио и сада морамо више да инвестирамо, а не да трошимо, да се окренемо извозу а не увозу, да завршимо реструктурисање привреде и окренемо се прерађивачкој индустрији и пољопривреди. Јавна потрошња мора да буде мања, а јавне инвестиције веће.

Према информацијама до којих је дошла „Политика” састанак у згради Народне банке Србије био је први радни Округли сто, а неки од учесника тврде да рад на антикризном документу нема никакве везе са планом дугорочног опоравка председника Тадића.

Овај документ, како тврде аутори, биће представљен у септембру и наишао је на веома позитивну реакцију премијера Мирка Цветковића. Антикризни програм нуди предлоге по секторима привреде, а у делу пореске реформе у потпуности прати идеју министарке финансија Диане Драгутиновић да се порезима оптерети тражња, а растерете зараде.

О овом плану недавно је за „Политику” говорио и Јуриј Бајец, економски саветник премијера Мирка Цветковића, коментаришући антикризне предлоге које су извршној власти упутили Савез економиста Србије, клуб „Привредник” и Удружење корпоративних директора.

– Важно је да се води социјални дијалог око будућег развојног модела земље оријентисаног на извоз, ревитализацију индустрије, активну примену знања и пораст конкурентности. Европска унија и све њене чланице праве планове развоја са основним циљевима и приоритетима до 2020. године. Србија, пре свега, због себе, али и због европске будућности, мора што пре да промовише сопствени план, уважавајући своје предности, специфичности и ограничења. Онда то више није владин програм, већ државни пројекат од највећег значаја – казао је тада Бајец.

А. Н.