Мали Наполеон

Појавио се изненада, после дебакла наше фудбалске репрезентације на Светском првенству у Немачкој. Вест да први пут на чело репрезентације долази један странац, изазвала је различите реакције јавности. Ко је Хавијер Клементе, питали су многи забринути за даљу судбину фудбала у Србији. Зар ми немамо стручњаке који могу да воде национални тим, па зато доводимо странца?

Хавијер Клементе Лазаро, Баскијац, рођен је 12. марта 1950. године у граду Баракалду, на северу Шпаније. Фудбалску каријеру започео је у клубу у коме играју искључиво Баскијци, Атлетику из Билбаа. Од 1968. до 1971. године одиграо је 47 утакмица за први тим и постигао шест голова. Престао је да игра због теже повреде већ у 21. години, а највећи успех са екипом је освајање Купа генерала Франциска Франка 1969. године.

Тек десет година касније његово име поново се појављује у јавности. Овога пута као тренера Атлетик Билбаа. У првој сезони 1981. године његова екипа осваја четврто место у шпанској лиги. Наредне две године чини чудо и са Атлетиком – постаје првак Шпаније, а у трећој сезони осваја и дуплу круну.

Тада, због ниског раста, али и необично чврстог карактера, који није трпео никаква опонирања, добија надимак Мали Наполеон. Стубови те, шампионске генерације Атлетика били су репрезентативни голман Зубизарета и одбрамбени играч Андони Гоикочеа. Наредних година са тимом из Билбаа осваја треће, па четврто место. Успеси га даље воде у веће клубове, Еспањол из Барселоне, са којим је ушао у финале Купа Уефе, где је поражен од минхенског Бајерна на пенале, потом Атлетико из Мадрида (вицешампиони 1989/90), па опет Еспањол, да би 1992. године постао и селектор репрезентације Шпаније.

На кормилу "црвене фурије", као шпански навијачи од миља зову своју репрезентацију, задржао се дугих шест година, до 1998.

У улози селектора остварио је половичне резултате. На Светском првенству у САД, 1994. године Шпанија је испала у четвртфиналу после пораза од Италије (1:2). На наредном Мундијалу у квалификацијама предводио је Шпанце против наших "плавих" и освојио прво место у групи. У мечу у Валенсији било је тада 2:0 за Шпанију, а у реваншу у Београду било је 1:1.

Одвео је, у међувремену (1996), своју репрезентацију на европско првенство у Енглеску, са скором од осам победа и два ремија. Елиминисани су у четвртфиналу од домаћина, али нису поражени. Енглези су пеналима отишли даље... У групи су одиграли нерешено са Французима и Бугарима (1:1), а савладали Румунију (2:1).

Водио је репрезентацију и у квалификацијама за европско првенство у Холандији и Белгији 2000, али је после јединог пораза (на Кипру 2:3), морао да поднесе оставку под притиском јавности.

Током каријере селектора остварио је завидан биланс: на 31 утакмици Шпанци нису поражени, а укупан скор Хавијера Клементеа као селектора репрезентације "црвене фурије" је 36 победа, 20 нерешених сусрета и само шест пораза! И гол разлика је импресивна: 126 датих и 43 примљена гола.

Данас је Хавијер Клементе Лазаро човек који води српску репрезентацију. Карактер није променио. Не прича много. Није му ни лако, преводилац му је Ристо Видаковић, некадашњи фудбалер који је играо годинама у Шпанији. Помаже му у комуникацији са челницима нашег савеза и са играчима. Сваки слободан тренутак користи да се врати у Шпанију, и не обазире се на коментаре у нашој јавности, били оно позитивни или не.