Закон за баштину

Члан српског преговарачког тима за Космет Душан Т. Батаковић изјавио је јуче да је српска страна предложила да Скупштина Косова донесе лекс специјалис којим би се хитно, мимо стандардне реституције која ће, вероватно, уследити много касније, вратила земља Српској православној цркви у заштићеним зонама. "Тај лекс специјалис би убрзао решавање питања о црквеној културној баштини", рекао је Батаковић.

Нагласивши да је као предуслов за споразум о црквеној и културној баштини у покрајини неопходно да се нађе модалитет заштите манастира и цркава, Батаковић је рекао да је од велике важности да се реши и власничко питање у будућим заштићеним зонама. "С наше стране су већ изнети одговарајући предлози сасвим реалистични и усаглашени с власничком структуром, тако да очекујемо да ће наши саговорници из Приштине имати разумевања за заштиту тешко угроженог црквеног наслеђа", рекао је Батаковић.

Он је додао да овај договор мора да се постигне пре него што се крене у друга питања и да се тако, с једне стране, заштити баштина која у многим аспектима има светску важност.

С друге стране, треба да се покаже добра воља Приштине да заиста жели споразум с Београдом и да оно што косовски Албанци говоре нису само лепе речи на папиру, него и опипљива спремност за уступке на терену и у пракси.

Батаковић је казао да је предлог о броју заштитних зона на Косову за верске и културне православне објекте усаглашен с предлозима Цркве и да се ради о око 40 места. "Реч је о отприлике двадесетак цркава и манастира уз ′ројеве′ цркава у Хочи, Призрену, Средској и Средачкој жупи и Сиринићкој жупи, тако да ми не можемо одустати од тог списка који је минимум и који обухвата само три одсто нашег укупног културног наслеђа", рекао је Батаковић.

Он је додао да је и за друге локације предвиђена заштита, али да за њих, према садашњим проценама, није потребна заштита с заштићеном зоном. "У сваком случају, очекујемо да те цркве и манастири остану под надлежношћу београдских институција које се већ више од два века баве или помоћи или заштитом, конзервацијом и рестаурацијом српског културног наслеђа на Косову и Метохији", рекао је Батаковић.

Он се посебно осврнуо и на нове шефове Унмика и Кфора, рекавши да је постављање Немаца на те функције заправо јачање утицаја Европске уније у покрајини, пошто се очекује да, у неком тренутку када се постигне споразум око будућег статуса, мисије Унмика и Кфора буде преименоване у једну европску мисију. "Очекујемо да ће међународне снаге и међународна администрација на Косову негде од следеће године, у зависности од претходно постигнутог споразума о будућем статусу, добити европски карактер", истакао је Батаковић.