Ради „на брисачи”

Некада је Џевад просио, а сада, како рече озбиљним гласом, ради.

Шта радиш?

– „На брисачи”.

По цео дан, било да је хладно или је врелина, Џевад упорно стоји на раскрсници и када се упали црвено светло креће на посао. Брише шофершајбне. Научио је да то ради брзо, јер за тили час пали се зелено светло и колона наставља започету путању.

– Да ли ти је тешко?

– Јесте. Таман седнеш да предахнеш, а оно се упали црвено.

– Шта ти је у том послу најтеже?

– Кад оперем стакла, а не плате ми.

Не само да има возача који не плате дечаков труд, већ се догађа и да му упуте погрдне речи.

– Обично ми псују мајку.

То му тешко падне, јер Џевад није на улици зато што то воли, већ што му је то једини начин да заради који динар и да помогне вишечлану породицу – родитеље и сестре.

Живи испод Панчевачког моста. Барака његов је дом. У њој нема воде.

– Овде се купам – показује руком на купатило у Свратишту.

У Свратишту се одмори од прања шофершабјни. Ту постаје оно што и јесте – дечак који воли и да се игра са другарима али и да учи.

Иде у трећи разред основне школе и највише воли математику. Бистрог је погледа и тачно се види да жели да упије што више знања да би када порасте могао да ради, али не „на брисачи” како рече, већ на неком послу који може да му обезбеди бољи живот. И док Џевад ради и његови родитељи не седе скрштених руку. Сакупљају стари папир и на тај начин зарађују. Нису завршили ни основну школу и не могу ништа друго ни да раде.

Џевад зато мисли да ако буде учио да ће постати богатији него они. Иначе, на питање васпитачице шта би урадио када би постао најбогатији најбогатији човек на свету одговорио је без много размишљања да би помагао – деци.

Волео би да буде богат. Како да не би, јер сиромаштво тешко пада деци која немају ни основно за живот, али на срећу имају своје Свратиште које им је оаза у коју могу да дођу када год пожеле.

А врата Свратишта заиста су отворена за сву децу која живе и раде на улици, а тим који се њима бави чини то не само професионално, већ и с великом љубављу желећи да тој деци бар мало ублажи тегобе које су их снашле рођењем. А обично долаѕе на свет у многочланим и сиромашним породицама које живе у нехигијенским условима и маштају да ће се њихови животи разликовати од родитељских, јер у Свратишту их уче да стекну радне навике, уче и буду добра деца пред којима је будућност.

– Има дана када сам овде и по седам, осам сати јер не могу да радим на улици због кише или снега. Овде ми је лепо. И друга деца воле да долазе у Свратиште јер им је лепо.

Снежана Прљевић

Деца све памте

Свој прилог можете да уплатите на жиро рачун:

205-127261-97 Комерцијална банка на име Центар за интеграцију младих са назнаком Политика;

СМС-ом на број 1019 (само за кориснике мтс мреже). Цена 25 динара (ПДВ укључен у цену).

Сва прикупљена средства намењена су одржавању и развоју пројекта „Свратиште за децу улице”