Рибе у славу Шевенингена

У јуну, када су дани најдужи а сунце залази мало пре поноћи, туристи из целог света обожавају да пуштају змајеве, ходају и трче, пију кафу, једу рибу и праве скулптуре на песку у Шевенингену, дугој и пространој пешчаној плажи на обали Северног мора. Ако се у том шароликом веселом свету нађе понеки дошљак са балканских простора, можда ће знати да је ту на истом месту и притворска јединица где пресуде чекају неки од најодговорнијих за страхоте које су деведесетих потресале бившу Југославију.

Остали су, на овој великој плажи, до које се из центра Хага стиже градским бешумним трамвајем за петнаестак минута, заокупљени много ситнијом рибом.

Харинге, а не хашки затвореници, јесу оно од чега Шевенинген ових дана прави светски туристички догађај. У пролеће јата харинги стижу у холандске плићаке. Ту их вредни рибари лове, усољавају и стављају у бачве. Широм Холандије у јуну почињу журке где се уз усољене харинге, да лакше склизну, пије локална ракија. Шевенинген је познат и по хуманитарним акцијама, па је тако прва бачва са сланим рибицама на јавној аукцији продата за 60.000 евра. Новац ће отићи у добротворне сврхе.

 Три харинге са крунама на рибљим главама су мотив на грбу шевенингенске општине, а намера је да овај специјалитет постане познат као француско „божоле” вино у новембру. Део улова шаље се у Немачку, јер, како пише „Шевенинген џорнал”, Немци су луди за овим предјелом, а харинге у бурадима путују и у њујоршке барове где их на Менхетну радо кушају уз неки аперитив.

Пронела се ипак вест да и међу Холанђанима има јеретика који неће ни да чују за сирове харинге. Рибари с друге стране расправљају о квалитету овогодишњег улова. Харинге из Шевенингена сврставају се, слично вину, по годинама бербе или улова.

И да могу да виде шта се све на обали дешава, притвореници у Шевенингену не би чезнули за овим холандским специјалитетом. Они, како сведоче адвокати који их посећују, више воле да једноличну затворску храну обогате поруџбином доброг прасећег или јагњећег печења.

З. Шуваковић