Специјалци проверавају Високи савет судства

Специјално тужилаштво за организовани криминал испитује две кривичне пријаве, које су против чланова Високог савета судства поднеле неизабране судије, сазнаје „Политика”. У кривичним пријавама наведено је да су чланови Високог савета судства, приликом избора судија, „свесно користили неистините податке Министарства правде”.

Ова информација нам је потврђена у згради Специјалног суда. Заменик специјалног тужиоца за организовани криминал већ је предузео одређене радње и затражио од чланова Високог савета судства одређене информације поводом навода у кривичним пријавама.

Према сазнањима „Политике”, пријаве против чланова ВСС поднеле су неизабране судије из два мања града у Србији. Нико не зна одговор на питање зашто се пријаве налазе баш у Специјалном тужилаштву, јер очигледно не може бити речи о организованом криминалу. Остало је без одговора и наше питање да ли се процесуирањем ових пријава подрива ауторитет Високог савета судства, и то од стране високог државног органа – Специјалног тужилаштва.

Иако су многи у врху правосуђа упознати са чињеницом да је Специјално тужилаштво предузело неке кораке на испитивању навода ових кривичних пријава, нико не жели да говори за новине о томе под својим именом и презименом.

Док једни сматрају да је потпуно непримерено да Специјално тужилаштво поступа по пријавама против чланова Високог савета судства, које бира судије, други тврде да би о целом случају требало званично, јасно и гласно проговорити у јавности и објаснити какви су то нетачни подаци Министарства правде и како је дошло до тога да они буду прослеђени Високом савету судства у сврху одлучивања о избору или неизбору судија.

Намеће се утисак да између кључних људи у правосуђу не постоји сарадња, управо када је најпотребнија и када се морају исправити пропусти у реформи правосуђа.

„Политика” је неколико дана покушавала да добије званичну информацију Специјалног тужилаштва о кривичним пријавама против ВСС, али су се наша сазнања свела на незваничне разговоре. Тако, на пример, једни тврде да је до нетачних података дошло тако што су поједини бивши председници судова у малим градовима сачињавали „фингиране извештаје” о раду судија у њиховим судовима и да је реч о ситним личним обрачунима, а други тврде да је то лаж и да је до нетачних података о раду појединих судија дошло на други начин.

Многи се слажу у томе да би, поводом овог случаја, Министарство правде требало да изда званично саопштење и каже да ли је било погрешних података и погрешних избора или неизбора судија.

Кривичну пријаву може поднети свако, али ако се у овом случају све заврши само на полуинформацијама и процесним радњама заменика специјалног тужиоца, који ће пријаве вероватно одбацити, остаће горак утисак да је неко покушао прогласити чланове Високог савета судства „организованом криминалном групом”. Шта би било када би тужилаштво захтевало спровођење истраге и подигло оптужницу? Да ли би онда члановима Високог савета судства судиле судије које су они изабрали на судијска места? Питања јесу апсурдна, али апсурдна је и ситуација да Специјално тужилаштво за организовани криминал предузима процесне радње по оваквим кривичним пријавама против Високог савета судства.

Александра Петровић