ЕЛИЗАБЕТ ПАУНОВИЋ

Можда се многи од читалаца који су рођени после 1962. и не сећају да је те године освануло тихо пролеће. И можда се и они, а и многи други, рођени и раније никада нису запитали зашто тога пролећа птице нису певале. Те, сада већ, за еколошку мисао преломне године, осванула је и књига Рејчел Карсон "Тихо пролеће". Узбунивши многе духове, продрмавши многе хемијске концерне, изазвавши дилеме око могуће цензуре, та је књига камен међаш у начину размишљања о последицама људске делатности на нашу планету и живи свет на њој. И не само што је објављивање књиге резултирало забраном употребе ди-ди-тија, до тада најефикаснијег и најупотребљаванијег инсектицида, већ је човечанство први пут почело да размишља о глобалним последицама својих делатности, о томе да свака хумана делатност оставља последице по природу, људско здравље и саму нашу родну планету у целини.

Данас је човечанство суочено са великим изазовима, много већим од забране ди-ди-тија, јер решења за проблеме са којима смо данас суочени, као са глобалним последицама људских активности, захтевају много сложеније промене у понашању. И изазови су много већи, јер данас постоји опасност да због неких других активности, птице више нигде на планети Земљи не певају, јер их више неће ни бити, али не само њих, већ и целокупног живог света, па ни човека. Будући да је ова тема данас незаобилазна чињеница и да дилема нема, вероватно је већини познато да су глобалне климатске промене, које су такође непобитна чињеница, изазване испуштањем у атмосферу неких гасова који настају на првом месту као последица процеса сагоревања и који се називају "гасови стаклене баште". Наиме, да парафразирам Вилијема Слезинжера да људи утичу на цео систем планете земље тако што производе био-геохемијске утицаје који никада раније нису постојали. Пошто природа поседује своје сопствене путеве одржавања целог система у равнотежи, људске активности су произвеле неравнотежу и међу системима, па и у целини. На првом месту угљендиоксид, али и метан, азотни оксиди, хлор-флуорокарбони и тропосферски озон, изазивају специфичне хемијске реакције у природном саставу атмосфере ове наше, за живи свет гостољубиве планете, мењају састав атмосфере и чине планету Земљу мање гостољубивом. Познато је да је заједнички ефекат глобално загревање, које, пак, даље узрокује глобалне климатске промене, које имају за последицу негативне ефекте на целу планету и њене саставне делове, значи литосферу, хидросферу, биосферу и атмосферу. Како је и човек део биосфере, можда је за скептике међу нама негативно деловање на људско здравље ипак аргумент који ће бити преломан да се људске активности много озбиљније ограниче и модификују. Можда треба много јасније и гласније казати да моторни саобраћај (аутомобили, аутобуси) представља један од највећих извора угљен-диоксида, али и свако сагоревање фосилних горива било где (угаљ у "смедеревцу" али и највећим термоелектранама на угаљ, нафта у нафтарицама али и у свим термоелектранама на мазут и нафту). И, када је све јасно, остаје само једноставно питање: како даље и постоји ли решење?

Резултати које је до сада дала примена Кјото протокола, који покушава да економским механизмима смањи емитовање ових гасова у атмосфери, нису задовољавајући. Сведоци смо ових дана да се у Давосу, на скупу најеминентнијих економиста света расправља о овим темама. Сви ми, у свакодневном понашању, док гледамо у вестима слике о последицама цунамија, умирања од глади због суше у Африци, повећаног броја умирања на улицама европских метропола, па и Београд услед тропских летњих врућина, треба да будемо мудри и у нашем свакодневном понашању, приватно, али и на послу, применимо индијанску мудрост седме генерације. Наиме, поглавице Ироки конфедерације индијанских племена, све одлуке су доносили тако, да су узимали у обзир последице својих одлука, по седму генерацију која ће доћи.

Лекар