Да ли нови супервизор оживљава или гаси протекторат над БиХ

Бањалука – Може ли нови високи представник у Босни и Херцеговини уопште бити изабран без уважавања става Сједињених Америчких Држава? Хоће ли се у цео процес активније укључити и Руска Федерација, која је још раније напустила Савет за спровођење мира (ПИК)? Иначе, ПИК би, према најавама, до краја месеца требало да изабере наследника (не)легалног високог представника Кристијана Шмита, који је са функције одступио под снажним притиском Вашингтона.

Ово су неке од дилема која испливавају након дипломатских размимоилажења која су обележила последњу седницу ПИК-а одржану 3. и 4. јуна, тела које окупља водеће западне земље и Турску. На питање медија да ли остају при кандидатури италијанског дипломате Антонија Занардија Ландија, из Амбасаде Италије у БиХ дошао је потврдан одговор, док су из Стејт департмента на исто питање кратко поручили тек да очекују одлазак Шмита до краја месеца. Та формулација је у делу медија протумачена као сигнал да Вашингтон европским партнерима оставља ограничен рок за постизање консензуса око будућег решења. Док из САД упозоравају да време цури, европска комесарка за проширење Марта Кос позива ЕУ да се уједини око кандидата. Косова сматра да будући високи представник треба да помогне домаћим властима у реформама које би његово присуство учиниле непотребним. Истовремено је нагласила да је неопходно јединство ЕУ, уз оцену да би високи представник требало да делује тако да његова функција у догледно време постане сувишна, како би БиХ повратила потпуни суверенитет и могла доносити одлуке без међународног надзора.

Тумачећи поруке Марте Кос, медији наводе како са „постепеним смањивањем надлежности” нису сагласни представници САД, што је, подсећају, био један од разлога због којег на седници ПИК-а пре двадесетак дана није било договора, већ се први пут десио раскорак унутар важних земаља Запада. Представници Републике Српске наводе да је прихватљив само онај представник који буде изабран у скалду с Дејтонским споразумом, што подразумева нужност његове верификације у Савету безбедности УН.

Али шта уколико процедура избора Шмитовог наследника запне, а он одступи с позиције закључно с крајем овог месеца, па функцију преузме његов заменик, амерички дипломата Луис Кришок. Може ли то бити компромис између оних који траже потпуно укидање супервизије и оних који страхују да БиХ остане без макар декларативног западног надзора? Или је реалније да, упркос неслагањима, САД и ЕУ у наредних неколико дана, ипак, изаберу једног кандидата, бирајући од два фаворита – Антонија Занарди Ландија и Рене Троказа, француског дипломате, ког подржавају Немачка и Велика Британија.

Овом проблематиком бавио се и швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг” у тексту под насловом „На Балкану су Американци и Европљани сада противници”, у којем констатује да Америци одговара губитак европског ауторитета. Оцењује се да је управо на питању избора високог представника дошло до новог сукоба с ЕУ, чије две најмоћније чланице, Француска и Немачка, нису хтеле подржати америчког кандидата. „Поступци у БиХ одговарају новој доктрини америчког Министарства спољних послова. У извештају упућеном Конгресу у мају наводи се да је време изградње држава на Балкану завршено те да су сада у првом плану ’обострано корисна партнерства’. То је трансакцијски приступ који преферира Доналд Трамп. Још крајем 2025. године Конгрес је усвојио Закон о просперитету западног Балкана, којим су изградња инфраструктуре и енергетска сарадња проглашени приоритетима”, подсећа швајцарски лист.

У тексту се истиче како заокрет у политици САД представља то што отворено доводе у питање улогу ЕУ као политичког и институционалног ауторитета на западном Балкану. „Током последњих двадесет година Вашингтон је снажно подржавао приближавање регије ЕУ. Сада амерички министар енергетике Крис Рајт представља Европску унију као препреку просперитету и праву на самоодређење. Према његовим речима, правила о јавним набавкама, регулација енергетског тржишта и еколошки прописи ЕУ успоравају развој регије, пише „Ноје цирхер цајтунг”. Лист оцењује да би овакав став могао пробудити ЕУ, да не дозволи да „поред Руса и Кинеза, и Американци дестабилизују регион”.