Da li novi supervizor oživljava ili gasi protektorat nad BiH

Banjaluka – Može li novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini uopšte biti izabran bez uvažavanja stava Sjedinjenih Američkih Država? Hoće li se u ceo proces aktivnije uključiti i Ruska Federacija, koja je još ranije napustila Savet za sprovođenje mira (PIK)? Inače, PIK bi, prema najavama, do kraja meseca trebalo da izabere naslednika (ne)legalnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je sa funkcije odstupio pod snažnim pritiskom Vašingtona.

Ovo su neke od dilema koja isplivavaju nakon diplomatskih razmimoilaženja koja su obeležila poslednju sednicu PIK-a održanu 3. i 4. juna, tela koje okuplja vodeće zapadne zemlje i Tursku. Na pitanje medija da li ostaju pri kandidaturi italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, iz Ambasade Italije u BiH došao je potvrdan odgovor, dok su iz Stejt departmenta na isto pitanje kratko poručili tek da očekuju odlazak Šmita do kraja meseca. Ta formulacija je u delu medija protumačena kao signal da Vašington evropskim partnerima ostavlja ograničen rok za postizanje konsenzusa oko budućeg rešenja. Dok iz SAD upozoravaju da vreme curi, evropska komesarka za proširenje Marta Kos poziva EU da se ujedini oko kandidata. Kosova smatra da budući visoki predstavnik treba da pomogne domaćim vlastima u reformama koje bi njegovo prisustvo učinile nepotrebnim. Istovremeno je naglasila da je neophodno jedinstvo EU, uz ocenu da bi visoki predstavnik trebalo da deluje tako da njegova funkcija u dogledno vreme postane suvišna, kako bi BiH povratila potpuni suverenitet i mogla donositi odluke bez međunarodnog nadzora.

Tumačeći poruke Marte Kos, mediji navode kako sa „postepenim smanjivanjem nadležnosti” nisu saglasni predstavnici SAD, što je, podsećaju, bio jedan od razloga zbog kojeg na sednici PIK-a pre dvadesetak dana nije bilo dogovora, već se prvi put desio raskorak unutar važnih zemalja Zapada. Predstavnici Republike Srpske navode da je prihvatljiv samo onaj predstavnik koji bude izabran u skaldu s Dejtonskim sporazumom, što podrazumeva nužnost njegove verifikacije u Savetu bezbednosti UN.

Ali šta ukoliko procedura izbora Šmitovog naslednika zapne, a on odstupi s pozicije zaključno s krajem ovog meseca, pa funkciju preuzme njegov zamenik, američki diplomata Luis Krišok. Može li to biti kompromis između onih koji traže potpuno ukidanje supervizije i onih koji strahuju da BiH ostane bez makar deklarativnog zapadnog nadzora? Ili je realnije da, uprkos neslaganjima, SAD i EU u narednih nekoliko dana, ipak, izaberu jednog kandidata, birajući od dva favorita – Antonija Zanardi Landija i Rene Trokaza, francuskog diplomate, kog podržavaju Nemačka i Velika Britanija.

Ovom problematikom bavio se i švajcarski list „Noje cirher cajtung” u tekstu pod naslovom „Na Balkanu su Amerikanci i Evropljani sada protivnici”, u kojem konstatuje da Americi odgovara gubitak evropskog autoriteta. Ocenjuje se da je upravo na pitanju izbora visokog predstavnika došlo do novog sukoba s EU, čije dve najmoćnije članice, Francuska i Nemačka, nisu htele podržati američkog kandidata. „Postupci u BiH odgovaraju novoj doktrini američkog Ministarstva spoljnih poslova. U izveštaju upućenom Kongresu u maju navodi se da je vreme izgradnje država na Balkanu završeno te da su sada u prvom planu ’obostrano korisna partnerstva’. To je transakcijski pristup koji preferira Donald Tramp. Još krajem 2025. godine Kongres je usvojio Zakon o prosperitetu zapadnog Balkana, kojim su izgradnja infrastrukture i energetska saradnja proglašeni prioritetima”, podseća švajcarski list.

U tekstu se ističe kako zaokret u politici SAD predstavlja to što otvoreno dovode u pitanje ulogu EU kao političkog i institucionalnog autoriteta na zapadnom Balkanu. „Tokom poslednjih dvadeset godina Vašington je snažno podržavao približavanje regije EU. Sada američki ministar energetike Kris Rajt predstavlja Evropsku uniju kao prepreku prosperitetu i pravu na samoodređenje. Prema njegovim rečima, pravila o javnim nabavkama, regulacija energetskog tržišta i ekološki propisi EU usporavaju razvoj regije, piše „Noje cirher cajtung”. List ocenjuje da bi ovakav stav mogao probuditi EU, da ne dozvoli da „pored Rusa i Kineza, i Amerikanci destabilizuju region”.