Печурке на пијацама нико не контролише

Квалитет и здравствену исправност гљива које се продају на пијацама, по свему судећи, нико не контролише.

Инспекције Министарства пољопривреде, како сазнајемо, проверавају печурке које се налазе на рафовима регистрованих радњи, док су пијачне тезге остале изван ланца контроле. То значи да потрошачима остаје једино да верују на реч продавцу, који тврди да их је баш тог јутра убрао и да се надају да се баш на њиховој трпези неће наћи гљива опасна по здравље.

– Већ годинама упозоравамо на то да нико не зна каквог су квалитета печурке које се продају на пијацама. Због тога свим купцима саветујем да избегавају куповину печурака на тржницама, јер је ту немогуће утврдити где су убране и како су складиштене – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Проблем је што несавесни произвођачи печурке гаје у неодговарајућим условима, а продавци их на тезге износе и када су високе температуре, па долази до кварења гљива и тровања конзумената.

– Купци би најпре требало да провере да ли свеже гљиве, које се продају упаковане, имају декларацију са називом јестиве печурке, фирмом и седиштем или именом произвођача, односно лица које их је упаковало, датумом производње и роком употребе – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Јасмина Гламочија, виши научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и председница Миколошког друштва Србије, каже да су се они више пута обраћали надлежним органима, предлажући да организују обуку продаваца, али да нико није показао интересовање за то.

– Требало би едуковати и тржишне инспекторе јер су они задужени за контролу продаје изван пијачних тезги – сматра Гламочија.

Мирјана Пјевић, председница Извршног одбора Миколошког друштва, сматра да је највећи проблем неконтролисана продаја гљива испред пијаца, на картонским кутијама.

– Нису безазлени ни шампињони који се продају у трговинама, запаковани у целофан, ако се чувају у неадекватним условима. Они у рафовима не би смели да буду дуже од два дана, без обзира на то што на декларацији пише да је рок трајања седам дана, јер може да дође до пропадања протеина у њима. Ако нису добре, гљиве имају мирис покварених јаја или меса. Неки произвођачи прскају „хемијом” шампињоне да би лепше изгледали, па их зато не треба куповати ако миришу на хлор – додаје наша саговорница.

-----------------------------------------------

Отровани и професионални берачи гљива

Због лакшег тровања гљивама, ове године је на Војномедицинској академији завршило четворо људи. У јулу прошле године у Клиници за ургентну и клиничку токсикологију Центра за контролу тровања ВМА прегледана су 42 пацијента са акутним тровањем гљивама од којих је 29 болнички лечено. Како објашњава професор др Славица Вучинић, начелница Клинике за ургентну и клиничку токсикологију ВМА, половина пацијената имала је најтежи облик тровања, а шесторо њих је преминуло.

– Нажалост, сви пацијенти са тешким тровањем гљивама јавили су се лекару после више од четири дана након што су јели отровне гљиве, а оптимални период за примену терапије је 48 сати. Сви пацијенти су конзумирали самоникле гљиве, а већина отрованих се брањем печурака бавила и по више деценија. Наводили су да су такве гљиве већ јели, да су у питању такозване зеке. Те печурке су налик зеленој пупавци која је изузетно токсична и одговорна за већину смртоносних тровања гљивама. Симптоми су мучнина, болови у трбуху, повраћање, дијареја, да би се већ другог дана појавили знаци оштећења јетре и бубрега – објаснила је др Вучинић.

Стручњаци објашњавају да је важно да се у случају тровања одмах изазове повраћање и да се пацијент јави лекару.

С. Деспотовић

Д. Давидов-Кесар