Рециклажа у Холивуду

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Сваке године у ово време све је исто, само још горе, готово у хору понављају филмски критичари, ламентирајући над холивудском продукцијом која је намењена летњој забави. Оној на високим температурама напољу, али и пријатно расхлађеним биоскопским дворанама унутра, у нешто мање посећеним шопинг моловима. Па тако кажу да је ово најгора сезона свих времена, док они добронамернији тврде да је лошија само од три претходне.

Посебност сваке летње биоскопске сезоне, периода који почиње крајем маја, а завршава се почетком септембра, јесте лака филмска забава, али пре свега наслови који на крају имају неку бројку, најчешће 2, 3 или 4. Бројке означавају по који пут је „рециклиран” неки стари хит.

Ове године је тако у понуди „Ајрон мен 2” („Гвоздени човек”), „Шрек 4”, „Секс и град 2”, „Прича о играчкама 3”, „Каарате кид 2”, а ново издање доживео је стари хит из 1980-тих – „А – тим”.

Објашњење зашто је то тако је једноставно: и у Холивуду важи формула да ништа не успева боље од успеха. Сваки број у наслову је само доказ да је (или да су) претходни исти наслови зарадили много пара, па је логична рачуница да ће бар слично проћи и (нови) наставци.

Карактеристично је такође да су сви ови „секвели” (приче које проистичу из претходних), намењени махом млађој публици. Сваких неколико година наиме пристиже нова генерација која је радознала да непосредно упозна старе хероје. Њима се не продају само улазнице, већ успешно крчми и „мерчендајз”: луткице и играчке са ликовима и темама из тих филмова. То је значајан елеменат холивудске економије, јер се експлоатише још годинама пошто сам филм оде у архиве и пресели се на дигиталне ДВД плоче.

Ово међутим није нови тренд, него већ стара холивудска пракса. Установљена је још седамдесетих година прошлог века, са „Рокијем”, „Звезданим ратовима”, „Суперменом”, „Ајкулом”... Осамдесетих тај модел је такође успешно примењен код хитова „Умри мушки”, „Смртоносно оружје”, Бетмен”, „Рамбо” и бесконачној „Полицијској академији”.

„Хари Потер” и „Господари прстенова” су новијег датума. И наравно, не треба заборавити стару франшизу која има један увек исти број: „007” – ону у Џемсу Бонду.

На благајнама, ова рециклажа углавном пролази добро, а у неким случајевима и изненађујуће успешно. „Карате кид 2” (млади мајстор борилачких вештина овога пута је једна девојчица), за три дана је убрао 56 милиона долара и то само у Северној Америци (САД и Канада) – и тиме већ надмашио свој скромни продукциони буџет од само 40 милиона.

Шампион сезоне, бар на њеном почетку, је трећа верзија „Приче о играчкама” („ToyStory”) из „Пиксар студија” који производи само компјутерски анимиране, односно како се то сада каже, дигиталне хероје. Премијера је била још пре 15 година, наставак је уследио 1999, а показало се да није заборављена ни деценију касније.

За три викенд дана (премијере су обично у петак), „Тој стори” је приходовао 109 милиона долара на домаћем терену. Додатни мамац овога пута је чињеница да је направљен у све популарнијој 3Д техници (у биоскопу се гледа кроз специјалне наочаре), а прогнозе су да ће од домаће публике узети и целих 400 милиона.

То је највећи досадашњи успех овог студија данас у власништву „Дизнија”, који своју будућност види – у прошлости. Следећи филм који неће бити наставак неког претходног планиран је наиме тек за 2012.

До септембра ће на тржишту бити укупно 11 наставака, који су итекако важни за економију Холивуда – летња сезона у укупним приходима од улазница учествује чак са 40 одсто.

Број продатих биоскопских карата је иначе у последњих пет година веома постојан: од 2005. наовамо креће се у распону између 1,39 и 1.42 милијарде. Оно што је међутим разлог за бригу посленика ове индустрије, јесте чињеница да је лане у биоскопе ушло исто онолико људи колико и 1997. Приходи истина јесу били знатно већи, 10,65 милијарди долара према 6,51 милијарди. Разлику су донеле скупље карте.

За ову годину се прогнозира да број посетилаца биоскопа неће премашити 1,27 милијарди, што ће бити најнижа бројка од 1996. То је овде призвало у подсећање рекордну 1946, када су Американци купили чак 4 милијарде карата за биоскопе, иако их је било упола мање него данас.

Али то је била последња година пре него што им је телевизија дала много јефтинију забаву, код куће, испред телевизора. Одлазак у биоскопе додуше многима је још навика, а с обзиром на то да је реч о онима испод 25 година, можда и нека врста потребе, што објашњава и принуду Холивуда да рециклира старе комерцијалне успехе: њихов квалитет и садржаји су баш по мери оних који нису више ни сасвим млади, али ни потпуно сазрели.

Милан Мишић