Слова нису обавезна

"Видећеш, ти кад кренеш у школу, нећеш се ти мени више само играти!", најгора је претња коју родитељи могу да упуте свом мезимцу. Овакве изјаве, упозоравају стручњаци, буде у детету негативно расположење према школи и пре него што крочи у учионицу.

– Полазак детета у први разред радостан је догађај за сваку породицу и то не би требало да се заборави – наглашава Соња Жарковић, председница Педагошког друштва Србије.

Греше мајке и очеви који сматрају да им је довољно месец или два да припреме дете за школске обавезе. Према мишљењу стручњака, пре поласка у први разред малишани би требало да имају устаљене и развијене хигијенске и радне навике: прање руку, самостални одлазак у тоалет, облачење, везивање пертли… Родитељима је најлакше да их кроз игру науче томе.

Није добро делити децу

Најмлађи би, препоручују педагози, требало да имају своју собу или било какав радни кутак у којем би свакодневно проводили одређено време, било да решавају задатке или се играју. Соња Жарковић наглашава да је неопходно развијати самосталност код најмлађих и говорити им: "Хајде, сада ти мени покажи како си научио да сређујеш своју собу" или "Хајде, сада ти мене одведи до твоје школе".

– Припрема за школу траје годинама и не мора да укључује учење слова и бројева. Али, ако је дете заинтересовано за то пре поласка у школу, његову радозналост не би требало спутавати. Насупрот томе, старији не би смели присиљавати децу да по сваку цену науче да читају и пишу – нагласила је наша саговорница.

Како ће се дете прилагодити на образовну установу зависи и од дочека. Учитељице београдске ОШ "Бановић Страхиња" први присни контакт с будућим ђацима успостављају пишући им писма добродошлице. На тај начин разбијају слику о школи као строгој установи са хладним и неприступачним наставницима. Најмлађи ђаци би од првог дана требало да осете да су најважнији и да им се време у школи учини што пријатнијим и лепшим. Родитељи могу деци да препричавају своје успомене из школе, анегдоте, да причају о својим друговима и успесима.

Соња Жарковић наглашава да није добро делити децу на одличне, врло добре или добре ђаке, као и да је неопходно подстицање њихових врлина. Родитељи који нису задовољни својом децом често их пореде с другима што делује погубно по психу најмлађих.

Шок за средњошколце

И Весна Крњајић-Митровић, психолог Дечјег културног центра, наглашава да би дете требало подстицати да ради оно што му добро иде. За малишане је најважније самопоуздање, али и поверење у учитељицу за коју се емотивно везују, јер она представља замену за родитељску фигуру.

– Одрасли не би требало да пред дететом говоре лоше о учитељици и требало би да смање своја очекивања. Постоје и агресивни родитељи који, на пример, поправљају ђачке цртеже као да се такмиче са децом, идентификују се са њима и њихове неуспехе доживљавају као сопствене што је велика грешка – објашњава Весна Крњајић-Митровић.

Осим ђака првака, почетком септембра велика промена очекује и најмлађе средњошколце. Често бивши одлични основци у току првог месеца наставка школовања добију три, четири слабе оцене. То је шок за њихову психу, па почињу да преиспитују себе.

Уколико немају радне навике и нису научили да уче, како сматра Жарковићева, криви су њихови професори из основне школе, а не они. Првих месец дана не би требало оцењивати децу, јер њихово прилагођавање на нову средину траје цело прво полугодиште. Има и професора који већ првог часа проверавају дечје знање, а часове почињу реченицом: "Знам да у основној школи нисте ништа радили, али сада ћете морати да окренете нови лист". При томе, према речима наше саговорнице, нису свесни да вређају и проверавају колеге из основних школа, а не ђаке.

Деца која су до тада себе сматрала успешном долазе у раскорак са собом. У тим тренуцима, уместо помоћи од родитеља добијају критике што их додатно узнемирава.

Атаком на професију сматра се и реченица коју просветари упућују ђацима: "Средња школа није обавезна као основна". Соња Жарковић наглашава да нико не би смео да ускраћује деци право на учење, јер оно је обавезно и траје цео живот.