Додик не да имовину ни по цену МАП-а

Од нашег сталног дописника

Сарајево, 25. јун – Босна и Херцеговина може ући у први годишњи програм у оквиру Акционог плана за чланство у НАТО-у – МАП – уколико њени политичари до септембра ове године постигну споразум о статусу непокретне перспективне војне имовине, односно 69 војних објеката. Тај задатак поставили су им министри спољних послова земаља чланица НАТО-а пре два месеца у Талину, чиме су им јасно ставили до знања да „то што су дали условну сагласност за приступање БиХ МАП-у” ништа неће значити уколико не ураде оно што се од њих тражи.

На важност испуњавања задатог услова указала је ових дана и амерички државни секретар Хилари Клинтон у писму које је упутила Председништву БиХ, а у којем подсећа да „још нема консензуса о војној имовини” и позива све стране у БиХ да „наставе са тражењем решења” и „што пре објекте укњиже на државу”, како би „омогућили БиХ да ове године започне годишњи национални програм и искористи све погодности које пружа МАП”.

Међутим, ставови Сарајева и Бањалуке, односно бошњачке и српске стране, о питању непокретне и покретне војне имовине, дијаметрално су супротни и толико удаљени да је мало вероватно да ће договор бити постигнут у наредна два месеца. Наиме, бошњачка страна, додатно охрабрена писмом Клинтонове, сматра да „сву војну имовину треба пренети у трајно власништво Министарства одбране БиХ”, дакле свих 69 перспективних војних објеката, укључујући и 23 објекта која се налазе на територији Републике Српске.

На жеље сарајевских политичара из Бањалуке одговарају да „од те приче нема ништа” и да „Република Српска неће променити свој став и пристати да се објекти који се налазе на њеној територији укњиже на БиХ”. Истовремено им поручују да су спремни да 23 локације ставе на располагање ресорном министарству, али не и да их заувек изгубе.

„Спремни смо да 23 локације ставимо на располагање Министарству одбране БиХ, и то под условом да се не може вршити њихов промет и да се, чим престане потреба за војне сврхе, врате Републици Српској”, изјавио је председник Владе РС Милорад Додик, наглашавајући да став Српске не може ништа променити, па „ни писмо америчког државног секретара”.

Стављање локација на располагање ресорном министарству, упозорио је Додик, морало би да подразумева да се и „остала непокретна војна имовина аутоматски додели локалним заједницама, ентитетима, школским, здравственим и другим установама” и да се то прецизира у закону и споразуму, јер немогуће је, каже он, да се „издвоје 23 локације, а да остали део имовине остане нерешен”.

„Ово су разумни и прихватљиви предлози, у супротном не идемо у МАП и ништа се неће десити”, категоричан је премијер Српске.

Посланик Странке демократске акције у парламенту БиХ Шефик Џаферовић подржава „рецепт” Сарајева и ставове својих истомишљеника да „перспективну војну имовину, једноставно, треба укњижити на Министарство одбране БиХ” које је, како каже, „свакако већ поседује и држи у својим рукама”.

„Српска никада неће пристати на то, јер је то негирање одредаба Споразума о основним принципима за решавање питања непокретне и покретне војне имовине”, узвраћа шеф Клуба посланика СНСД-а у парламенту БиХ Драго Калабић.

Његово мишљење дели и војнополитички аналитичар Гостимир Поповић који упозорава да би књижење те имовине на БиХ представљало одузимање ингеренција РС.

„Жели се створити осовина на основу које ће бити лако управљати целим регионом, не само у БиХ. Одговор мора бити јасан, и то се не може дозволити. Суштина јесте у отимању ингеренција РС, не толико у стратешком положају тих локација. То је излобирало Сарајево, списак локација отишао је из тог града”, рекао је Поповић.

Душанка Станишић