Српски одјек критике СЗО због новог грипа

Преувеличавање распрострањености вируса Х1Н1, непотребно трошење новца и ширење панике, три су главна аргумента оптужби на рачун Светске здравствене организације (СЗО) и европских здравствених институција. Тако је закључено у резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе, које је пре прекјуче усвојена у Стразбуру. Европски парламентарци су закључили и да су представници фармацеутских компанија утицали на доношење неких од најважнијих одлука у вези с пандемијом.

Да ли је у Србији било преувеличавања опасности од вируса Х1Н1 и да ли смо потрошили непотребно много новца, за „Политику” одговара др Предраг Кон, епидемиолог и председник Радне грипе за пандемију.

– Утисци су различити. Прича о грипу јесте била преувеличана по питању пажње која је у јавности придата овој теми. Оног момента када је било јасно да је реч о благом вирусу, конкретно су Србији, ми смо одмах говорили да је то обичан грип, да је оболевање масовно, али благо… За квалификацију да је распрострањеност била преувеличана, мислим да је дата прерано. Истраживања, која се сада завршавају, показују да је вирус био веома распрострањен, али је био толико благ да је у великом броју случајева пролазио без испољавања болести – објашњава Кон.

Овај стручњак каже да нико не може да оспори да се појавио нови тип вируса и да нико није могао да зна какав епидемијски потенцијал има.

– Нико није могао у тренутку појављивања да зна колика ће бити стопа смртности. У таквим ситуацијама се предузимају мере које су глобалним планом предвиђене још 2005. године. За веома кратко време морао је да се оспособи читав здравствени систем за евентуално далеко тежу ситуацију. То су радиле све земље, па и ми – каже наш саговорник.

Професор др Бранимир Несторовић, педијатар и специјалиста за плућне болести и имунологију на Универзитетској дечјој клиници у Београду, сматра да је Резолуција Света Европе потврдила да је прича о новом грипу вишеструко преувеличана и да је по његовом личном мишљењу реч о „превари столећа”.

– Седам година је Светска здравствена најављивала ту пандемију. Када је оманула прича с птичјим грипом, измислили су овај, а да при томе нису били испуњени услови за пандемију јер није било новог соја вируса. Овај Х1Н1 је најмање четири, пет пута већ био присутан. Подсећам вас да је било речено да ко је рођен пре 1954. не мора да се брине јер ће имати имунитет јер је прележао вирус – наводи др Несторовић.

Да ли је Србија потрошила велику суму новца, што се као у Резолуцији Савета Европе наводи као једна од кључних последица пренадуване приче око грипа?

– Када је реч о економском сагледавању приче о грипу, Србија има разлоге да се поноси. Ми смо набавили вакцине само за 20 одсто становника. Планирали смо залихе антивирусних лекова за свега три одсто и због тога смо критиковани у медијима. Тада смо били под притиском да подигнемо залихе. Друга ствар је зашто вакцину која је увезена нисмо потрошили. Антивакцинални лоби је постао врло моћан – наводи др Кон.

Професора Несторовића питамо шта би он радио да је био у радној групи која је била под притиском јавности, али и директива из СЗО?

– Купио бих максимално до 500.000 вакцина за хронично оболеле и старије од 65 година који имају тешке болести, али не бих затварао школе. Па, ко је зауставио епидемију затварањем школе? Тиме евентуално епидемија може да се „развуче”, али грип се шири ваздухом. Било је непромишљених, преувеличаних изјава у медијима да ће бити 750.000 оболелих и 7.500 умрлих. То је, показало се, било далеко преувеличано – каже др Несторовић.

Оливера Поповић