Самсонова зла судбина

Специјално за "Политику"

Јерусалим, августа – Књига "Лављи мед" Давида Гросмана, једног од најзначајнијих савремених израелских писаца, написана је 2003. године и увршћена у серију "Митови", коју је иницирала шкотска издавачка кућа Canonagate. Београдска "Геопоетика", са још тридесет и три издавача из целог света, од Северне и Јужне Америке, преко Азије и Аустралије, до свих делова Европе – објављује ову серију. Од писаца је затражено да по слободном избору на савремени начин испричају класичне митове. Све ове књиге преводе се на језике земаља које су укључене у овај пројекат.

Давид Гросман обрадио је мотив о Самсону и Далили. Изненађујућа је подударност књиге "Лављи мед" са садашњим конфликтом на Блиском истоку. Понекад се чини да је аутор слао извештаје са фронта, а испреплетеност са цитатима из Старог завета, библијским именима и географским појмовима одају утисак историјске аутентичности.

За уводну студију ове едиције Карен Армстронг, историчарка религије, написала је "Кратку историју мита". Она сматра да је "Мит на неки начин, био догађај који се некада збио, али се збива и у свим временима. Због нашег строго хронолошког погледа на историју, ми немамо реч за такав догађај, али је митологија врста уметности која указује на оно што је изван историје, што је у људском веку безвремено, а тиме нам помаже да искорачимо из хаотичног тока случајних догађаја и да назремо само срце стварности…"

У овим данима стварност се није само назирала. Давид Гросман, политички лево оријентисан, увек склон да верује у могућност помирења Израела и арапских суседа, позвао је у свом јавном наступу, пред ТВ камерама, заједно са писцима, својим истомишљеницима, Амосом Озом и А. Б. Јехошуом, своје сународнике да смогну снагу и речју реше конфликт. У својој књизи Гросман пише:

"Познато је да Самсоново племе Дан живи у пограничној зони, где је ангажовано борбом са Филистинцима и другим народима, јачим од њега. Те непрестане борбе ослабиле су племе и удаљиле га од утицаја центра културе, политике и друштвених наука израелске нације…"

Па затим: "Ако се само једноставно прочита оно што је написано, открива се да ово Самсоново понашање није наметнуто судбином или инспирацијом, већ потпуно неочекиваним упутством – шта младић у одређеном тренутку треба да чини. Да ли да крене да скупља војску да би у скорој будућности спасао свој народ од Филистинаца или да ствара сопствену политичку снагу?"

У наставку мита, Самсону су ископане очи и он је последњом својом снагом избио из тла стубове храма својих непријатеља и заједно са њима окончао живот. Догодило се то пре више хиљада година, а само пре неколико дана погинуо је у рату војник Ури, 21-годишњи син Давида Гросмана. У новембру је требало да изађе из војске. Планирао је да путује, да упише студије…

Самсонова зла судбина инспирисала је чувеног сликара Гистава Дореа да замисли његов лик. Насмејано лице младог војника Урија освануло је на страницама израелских новина. Мит је из уметности сишао у живот са свом својом свирепом реалношћу.