Висока цена сукоба

Од нашег специјалног извештача
БЕЈРУТ, 20. августа – Мустафа Асмар већ недељама није изашао на море. "Док је трајао рат нисам смео због израелске блокаде", каже 43-годишњи рибар пребирајући бројаницу и чежњиво погледујући ка лучици Делије где му је привезана барка. "Сада више нема рата, али откако су Израелци погодили термоелектрану море је прекривено нафтом."

Нешто северније, из расхлађене луксузне канцеларије и Махмуд Жунеиди погледује ка мору, према непомичним крановима бејрутске луке. "Од 200 запослених сада је овде само двоје", каже 56-годишњи бизнисмен и власник великог изложбеног центра. "Отворили смо нов ресторан 11. јула и морали да га затворимо дан касније када је почео конфликт. Нема промоција, нема банкета и свадби. Нема ничега."

Последице рата

Мустафа и Махмуд, сунит и католик маронит, свако на свој начин, плаћају цену управо завршеног сукоба. И ко зна колико дуго ће је плаћати. Једномесечни рат нанео је Либану директну штету од најмање 3,6 милијарди долара. "Видео сам све либанске ратове, али овако нешто никада", каже Фадл Шалак, шеф Савета за развој и реконструкцију поредећи разарања са временима грађанског рата 1975–1990.

Шалак предвиђа да ће обнова око 15.000 уништених станова – половина припада јужним предграђима Бејрута – трајати најмање три-четири године и коштати две милијарде долара, док ће инфраструктура моћи да се поврати за годину и по дана.

Током 34 ратна дана уништено је или тешко оштећено више од стотину мостова и разорени су многи друмови широм Либана. Обнова путне мреже однеће 350 милиона долара. Још 100 милиона коштаће чишћење стотину километара либанске обале после изливања око 15.000 тона нафте – највеће еколошке катастрофе источног Медитерана.

Велику штету претрпеле су и фабрике, луке, бејрутски аеродром, болнице, школе, бензинске пумпе, телекомуникациона мрежа као и војне инсталације. Министар Жозеф Саркис рекао ми је да се од туризма очекивао приход од 4,4 милијарде долара, али да од тога "нема ништа".

И док ће се катастрофални биланси још дограђивати, први дани примирја су тестамент посебног карактера Либанаца, њихове енергије и спремности да одмах крену у обнову.

Памтим човека кога сам у време опсаде Бејрута лета 1982. затекао у близини седмоспратнице коју је претходне ноћи разнела израелска бомба. Метлом је испред куће чистио тротоар. Зашто чисти улицу када ће бомбардовања поново бити, питао сам. "Једног дана ће сигурно престати, па нека улица већ буде чиста", мирно је одговорио. "Можда је данас тај дан."

Иако има много оних који су сами одмах кренули да поправљају што се поправити може, овај рат је ипак нешто променио. Претичући државу, највећу бригу око обнове на себе је примила шиитска организација Хезболах. Захваљујући ангажману хиљада добровољаца Божије партије, либански југ и јужна предграђа Бејрута претворени су у гигантско градилиште.

Сматра се да хезболаси, чија је отмица двојице израелских војника средином јула била повод разорном рату, желе да избегну евентуалне критике због конфликта, да ангажманом око обнове утврде позиције међу шиитима који чине око 40 одсто либанског становништва, и да покажу да су организованији од државе.

И док се чека да влада у Бејруту активира неки свој програм помоћи, породице без домова већ су почеле да од Хезболаха добијају у просеку око 10.000 долара – за смештај на годину дана и за куповину намештаја и кућних потрепштина. "Потпуна победа долази са обновом", изјавио је вођа Хезболаха, шеик Сајед Хасан Насралах, потврђујући репутацију цивилног крила шиитске групе као веома ефикасног организатора социјалних служби.

Помоћ пријатељских земаља

Амал Саад Гораиб, професор на овдашњем либанско-америчком универзитету, сматра да хезболаси црпу снагу из вакуума који је оставила држава. "Они нису држава у држави, они су држава унутар непостојеће државе."

Упитан зашто хезболаси не траже помоћ владе, њихов представник за штампу Ибрахим Мусави фактички "Политици" потврђује ову оцену. "Не можемо унедоглед да чекамо да се држава одлучи када ће да реагује. Партија се држи обећања да ће, уз помоћ пријатељских земаља, обновити јужна предграђа и села по југу."

Хезболаси не кажу одакле им најмање 150 милиона долара, али се претпоставља да највише новца стиже од Хезболахових патрона у Ирану. "Имамо много пријатеља у арапском и муслиманском свету који су спремни да помогну", дискретан је Мусави, мада се либански министар за расељена лица раније позвао на званичника Хезболаха који му је рекао да ће Иран обезбедити "неограничен буџет" за реконструкцију.

Ојачани иранским новцем и тешко стеченим имиџом једине арапске војске која се са Израелцима борила све до примирја, хезболаси су одмах по прекиду ватре кренули у акцију по југу земље – где су многа села буквално сравњена, и по шиитском југу Бејрута – где је потпуно уништено близу 200 зграда, а исто толико оштећено.

Активисти Хезболаха и даље каталогизирају податке о породицама без домова, а по јужним бејрутским предграђима тешка машинерија, булдожери и камиони – које су хезболаси изнајмили – рашчишћавају брда рушевина изнад којих се вијоре транспаренти Мејд ин УСА. "Сајед (Насралах) држи своју реч и знам да ће нам помоћи", уписао сам у нотес током одласка у предграђе Бир ел Абед речи Лубне Бајдун, 21-годишње жене која је остала без дома.

Недалеко одатле, вођа Хезболаха и врховни вође исламске револуције у Ирану, ајатолах Сајед Али Хамнеи, са великих постера надгледају радове. Победа коју хезболаси очекују на овом социјалном и пропагандном фронту могла би да се покаже исто толико важна као и она војна коју је прокламовао шиитски лидер.

Пред Либаном су и обнова и изазови. "Мало је народа на свету прошло кроз толико ратова, сукоба и тензија као Либанци, али увек смо успевали да се вратимо", каже Махмуд Жунеиди. "Ми у срећу верујемо на неки посебан, мисионарски начин."

Ако је судити по тек обновљеном лоту, срећа се још није вратила. Јуче нико није добио премију од два милиона долара.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Анан забринут