Умро Александар Петровић

ЋУПРИЈА – Вест о смрти легендарног атлетског стручњака Александра Петровића с тугом је примљена у Поморављу. После кратке и тешке болести умро је јуче у 72. години оставивши дубок траг у спортској јавности, не само у бившој Југославији, већ и у Европи.

Из атлетске радионице популарног професора за пет деценија, колико се бавио тренерским послом, поникло је на десетине светских, европских и државних шампиона. У његовој Морави стасали су: Вера Николић, светска рекордерка на 800 метара и двострука европска првакиња, затим Снежана Пајкић, првакиња Европе на 1.500, Драган Здравковић, европски шампион на 3.000 метара у дворани, Зора Томецић и Владан Ђорђевић, вицешампиони Европе у омладинској конкуренцији, Дејан Пајкић, вишеструки првак наше земље на 800 и 1.500 метара, Мирослав Павловић, Душан Кошутић, Љиљана Шушњар...

Александар Петровић је завршио Природно-математички факултет, одсек географија, али је мало времена провео за катедром, а читав свој живот је посветио атлетској стази, проналажењу и брушењу талената. Из Мораве, којој је остао веран до краја живота, поникла је плејада врхунских атлетичара, који су Ћуприји дали, заједно са својим тренером, више од 40 медаља са шампионата Балкана, 14 са првенстава Европе и један светски рекорд.

Професор Аца је с Вером Николић и Драганом Здравковићем (два пута) био учесник олимпијских игара у Сијудад Мексику, Москви и Лос Анђелесу. Тек ове године, после врло успешног кроса РТС, испуњена му је једна од највећих жеља. Под покровитељством Министарства спорта и омладине и РТС поверено му је да оснује и руководи кампом младих атлетских талената "РТС-Аца Петровић", који је окупио 15 дечака и девојчица из осам градова Србије...

Његова друга жеља – тартан-стаза у Ћуприји, никада није остварена. По ко зна који пут, поново је из болесничке постеље апеловао код власти у Ћуприји, Атлетског савеза Србије и надлежних министарстава да више не заобилазе град на Великој Морави и Ћуприји поклоне тартан-стазу, коју су резултатима ко зна колико пута заслужили његови ученици.

Професор Петровић је уживао велики углед у нашој и светској јавности, па је био први тренер који је три месеца провео на усавршавању у Немачкој Демократској Републици, а 1997. је изабран и за савезног капитена сениорске репрезентације Југославије. Атлетски савез Србије му је крајем прошле године поверио рад са средњопругашима и дугопругашима заједно са Славком Кузмановићем.

За свој рад је два пута одликован Оредном заслуга за народ са сребрном звездом. Добитник је Мајске награде СОФК Србије (1964), Златне значке Атлетског савеза Југославије и Златне плакете Атлетског савеза Србије (1998). Ћуприја му је два пута доделила Октобарску плакету за резултате у спорту и афирмацији града и наше земље.