Спреман сам да разговарам с Радетом Марковићем
У списима предмета које је Тужилаштво за организовани криминал формирало поводом „случаја Ћурувија” нема белешке у којој је Љубиша Милановић, некадашњи шеф оперативне групе „Поскок”, навео имена двојице припадника ЈСО који су давали логистичку подршку убицама Славка Ћурувије. Специјални тужилац Миљко Радисављевић каже и да је спреман да разговара с некадашњим шефом Државне безбедности Радетом Марковићем, ако овај буде спреман да помогне у откривању убица Славка Ћурувије. У интервјуу Радисављевић, поред овога, говори о кривичним пријавама против чланова Високог савета судства да у просторији Врховног касационог суда, у којој су разговарали Ната Месаровић и Владимир Цвијан, нису постојали илегални прислушни уређаји, поступцима о Луци „Београд” и „Вечерњим новостима”, партнерима Дарка Шарића…
Изношењем тврдњи да су Славка Ћурувију убили чланови „земунског клана” Милош Симовић и Миле Луковић Кум актуелизована је прича о убиству овог новинара. Да ли сте проверавали овај траг и шта је резултат провере?
Кривични поступак о убиству Славка Ћурувије за Тужилаштво за организовани криминал никад није престајао да буде актуелан. Овај предмет има приоритет у нашем раду. Зато изношење у јавност података о службеној белешци сачињеној априла месеца 2003. године, када је Ненад Илић изнео посредна сазнањада су извршиоци кривичног дела Милош Симовић и сада покојни Миле Луковић, не представља актуелизацију поступка. Тужилаштво је захтевало од МУП–а да достави поменуту службену белешку, што је у међувремену и учињено. Из белешке произилази да је Илић заиста говори о томе да је приликом путовања у Будву у друштву сада покојног Луковића и Симовића, Луковић у једном тренутку, распитујући се о покушају атентата на Вука Драшковића на Ибарској магистрали поменуо и убиство Славка Ћурувије.Прокоментарисао је да се то тако не ради, да су они добили информацију о кретању Ћурувије, сачекали га и убили, да су могли да убију и особу која је била са њим, али то нису учинили јер она није била „мета“. У изношењу других појединости спречио га је Милош Симовић. Тужилаштво проверава наводе из ове службене белешке и врло брзо очекујем прве резултате,без обзира на то што је кредибилитет извора информација споранјер је реч о лицу које је правноснажно осуђено на дугогодишњу казну затвора и што „земунски клан“, у то време као организована криминална група није постојао. Морам да напоменем да се не ради о белешци презентованој на недавној конференцији за штампу УНС-а, сачињеној на енглеском језику, чију је аутентичност потврдио МУП. Затражили смо да нам се достави примерак и те белешке, jeр је заиста неуобичајено да МУП своја акта сачињава на страном језику.
Постоји ли у списима предмета прикупљених поводом смрти Ћурувије белешка коју је написао Љуба Милановић, шеф некадашњег ПОСКОК–а, у којој се наводе имена двојице припадника ЈСО која су учествовала у убиству власника „Дневног телеграфа”. Да ли сте поново разговарали са том двојицом људи?
У списима предмета Тужилаштва за организовани криминал нема белешке коју је сачинио Љубиша Милановић о сазнањима до којих је дошао о убиству Славка Ћурувије као полицијски службеник - припадник оперативне групе „Поскок“. Међутим, обзиром на те околности, са њим је обављен разговор од стране Службе за борбу против организованог криминала, и том приликом је он изнео сазнања о извршиоцима овог кривичног дела до којих је дошао. Такође је, на предлог Тужилаштва, Милановић саслушан и као сведок током 2008. године. Сазнања до којих је он дошао су даље продубљивана и проверавана. Са лицемкоје је он навео као извор информација су током маја 2003 године, у два наврата, обављани разговори, а потом и полиграфско испитивање.Резултат је био негативан, односно није потврђено да извор поуздано зна ко су извршиоци овог тешког кривичног дела. Иначе, према овом извору информација, Славка Ћурувију су убили Зоран Павковић-Кик, који је страдао у саобраћајној несрећи и Зоран Ристовић-Прика, који је убијен у Београду од стране непознатих лица.
Мислите ли да поново треба саслушати Миру Марковић и Радета Марковића поводом убиства Ћурувије?
Тужилаштво за организовани криминал је предложило да се у преткривичном поступку као сведок испита Мирјана Марковић.То није урађено с обзиром на то да се она већ у том тренутку није налазила у Србији. О потреби поновног саслушања и уопште разговора са лицима која су већ давала исказе о убиству Ћурувије одлучиваће се на основу и у складу са новим сазнањима до којих дођемо у току поступка.
Да ли сте размишљали да Радету Марковићу понудите статус сведока сарадника?
Радомир Марковић, у овом тренутку не може да добије статус сведока сарадника. Разлог томе је, пре свега у чињеници да према постојећем законском решењу, особе које су правноснажно осуђене на казну затвора од 40 година, као ни вође организованих криминалних група не могу добити статус сведока сарадника. То, међутим, не значи да је априори искључена могућност да Радомир Марковић може о овом и другим кривичним делима да изнесе своја сазнања Тужилаштву за организовани криминал. Можда би сарадња са институцијама на разрешавању овог и других кривичних дела чији је био актер или сведок и њему помогла у суочавању са сопственом одговорношћу.Уколико се на то одлучи, у сваком тренутку сам спреман за разговор са њим.
Постоји ли шанса да убиство Ћурувије дође на суд?
Поступак се и у овом тренутку налази пред судом, јер су по нашем предлогу од стране истражног судије спроведене бројне посебне истражне радње како би се пре свега обезбедили постојећи докази и открили непознати учиниоци. Формално, истрага још увек није покренута јер нису откривени извршиоци кривичног дела. Сигуран сам да ово убиство неће остати кривично–правно нерешено и да ћемо бити у прилици да починиоце овог тешког кривичног дела изведемо пред суд и кривично гонимо. Знам да је протекло много времена од овог догађаја, знам да су потпуно оправдана очекивања породице покојног Ћурувије и целокупне јавности да се коначно разреши овај злочин и да је стрпљења све мање.Истовремено то је велики професионални изазов али и обавеза, коју ћемо испунити.Нећу најављивати откривање непознатих извршилаца и покретање истраге, што ни у ком случају не значи да се на предмету не ради интензивно.
Специјалном тужилаштву достављене су кривичне пријаве против Нате Месаровић, председнице Врховног касационог суда и Високог савета судства. Да ли је Тужилаштво предузело неке кораке поводом поменутих пријава и које?
Тужилаштву за организовани криминал поднету су три кривичне пријаве против чланова Високог савета судства поводом одлука донетих у поступку општег избора судија. Подносиоци кривичних пријава су судије које нису изабране на општем конкурсу. Тужилаштво је по основу нове надлежности, а у складу са својим овлашћењима, предузело мере како би прикупило потребне податке и донело одлуку о поднетим пријавама.
У надлежности Специјалног тужилаштва је и „случај Цвијан”. Шта је ту урађено?
Слична је ситуација и са наводима Владимира Цвијана, које је у више наврата износио на конференцијама за штампу и у медијима. Међутим, предмет провера је и неовлашћено снимање председнице Врховног касационог суда и Врховног савета судства Нате Месаровић. Дакле, желим да се утврди како је дошло до тога да неко нелегално у просторијама Врховног касационог суда снима службени разговора са председницом и ко је то учинио. Поводом овог догађаја предузете су одређене радње и активности, па је, између осталог, утврђено да у просторији у којој је разговор обављен није било илегалних инсталација, нити техничких прислушних средстава. О свему овоме мора да се утврди потпуна истина, јер неовлашћено снимање председника Врховног касационог суда истовремено представља и атак на саму институцију.
Недавно сте се састали са представницима црногорског тужилаштва. Који је био циљ састанка, шта је договорено, а шта конкретно урађено?
До сусрета са колегиницама из Државног тужилаштва и Тужилаштва за организовани криминал Црне Горе, дошло је за време округлог стола о корупцији, који је одржан претходне недеље у Београду. Био је то неформални сусрет, на коме се разговарало о борби против корупције, што је била и тема округлог стола, као и о позитивним искуствима и проблемима у раду Тужилаштава у Републици Србији и Црној Гори.
Да ли вам је црногорско тужилаштво доставило доказе из предмета „Балкански ратник”?
Кривични поступак који је проистекао из акције Безбедносно информативне агенције Србије и америчке агенције ДЕА под називом „Балкански ратник“, води се у Републици Србији и Тужилаштво за организовани криминал, тим поводом није тражило од колега из Тужилаштва из Црне Горе доставу доказа.
Да ли су финансијским истрагама обухваћена сва лица која су у вези са браћом Шарић или само она против којих је Специјално тужилаштво покренуло кривични поступак?
До сада су покренутим финансијским истрагама, обухваћена и лица против којих се не води кривични поступак у вези са нелегалним прометом наркотика. Реч је о власницима имовине проистекле из кривичног дела који су повезани са окривљенима. Тешко је рећи да ли смо обухватили сва лица, али је сигурно да су под финансијском истрагом она лица, за која располажемо сазнањима да поседују такву имовину. Уколико дођемо до података да и друга лица против којих до сада није покренута финансијска истрага поседују такву имовину, она ће бити проширена и на њих.
Такође, тужилаштву којим руководите је достављена и кривична пријава коју је Савет за борбу против корупције поднео због незаконитих радњи током приватизације Луке Београд. Да ли је Тужилаштво поднело захтев за спровођење истраге против лицачија се имена наводе у пријави? Или је, можда, урадило, нешто друго?
Кривична пријава Савета за борбу против корупције у вези приватизације „Луке Београд“ поднета је Вишем тужилаштву у Београду, тако да поменуто тужилаштво поступа по истој.
Према неким информацијама у надлежности Специјалног тужилаштва је, због сумњи у постојање незаконитости, и поступак приватизације компаније „Вечерње новости”. Да ли је ова информација тачна и да ли је нешто урађено у конкретном случају?
Тужилаштво за организовани криминал поступа по кривичној пријави коју је против Манојла Вукотића, директора Компаније „Новости” због корупције поднео Станко Суботић. Поред кривичне пријаве, Суботић је доставио и посебну изјаву, у којој описује своје учешће и сазнања о активностима медијске групе „WAZ“ и својих компанија у приватизацији „Новости“. Наводи из поднете кривичне пријаве се проверавају, затражено је прикупљање потребних обавештења преко Службе за борбу против организованог криминала. Поред осталог, захтевано је и обављање разговора са пријављеним Вукотићем, док је од пуномоћника Суботића затражено да достави документацију која недостаје, а која се помиње у кривичној пријави. После провере свих навода и анализе достављене документације биће донета одговарајућа одлука.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


