Кад свет полуди

Иако би му­зи­ча­ри углав­ном тре­ба­ли да бу­ду оп­сед­ну­ти ис­кљу­чи­во сво­јим по­слом, то са чла­но­ви­ма бри­стол­ског са­ста­ва „Ма­сив атак” ни­је слу­чај. Не­ко­ли­ко ми­ну­та уочи прек­си­ноћ­ног кон­цер­та у „Бе­о­град­ској аре­ни” одво­ји­ли су вре­ме за „По­ли­ти­ку”, али ни­је их то­ли­ко за­ни­ма­ло да при­ча­ју о сво­јој му­зи­ци, ал­бу­ми­ма, тур­не­ја­ма… Две глав­не те­ме ко­је их ових да­на оку­пи­ра­ју су – еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја у све­ту и фуд­бал. Док смо раз­го­ва­ра­ли, го­то­во да ни­су ски­да­ли по­глед с те­ле­ви­зо­ра на ко­ме су гле­да­ли од­лу­чу­ју­ћу утак­ми­цу из­ме­ђу Шпа­ни­је и Чи­леа за про­ла­зак у осми­ну фи­на­ла. Уз гу­тља­је пи­ва, об­ја­шња­ва­ју нам ка­ко обо­жа­ва­ју „нај­ва­жни­ју спо­ред­ну ствар на све­ту”!

– Раз­о­ча­ра­ни смо Ен­гле­ском, очај­но игра, а опет ушли смо у ме­ђу 16 нај­бо­љих ре­пре­зен­та­ци­ја на Свет­ском пр­вен­ству. Али, игра­ју ужа­сно и уоп­ште ни­смо за­до­вољ­ни – углас го­во­ре Ро­берт дел На­ја и Грант Мар­шал, по­зна­ти­ји као Три Ди и Де­ди Џи. Дел На­ја је то­ком не­де­ље до­жи­вео још јед­но раз­о­ча­ре­ње:

– Ја сам и по­лу-Ита­ли­јан, та­ко да је и че­твр­так за ме­не био ка­та­стро­фа­лан дан. Ита­ли­ја ни­је про­шла да­ље. Мо­гли су да до­би­ју утак­ми­цу, али би­ло је пре­ка­сно!

„Ма­сив атак” су до­шли у Ср­би­ју по­сле шест го­ди­на. Још 2004. го­ди­не на­сту­пи­ли су на но­во­сад­ском „Ег­зи­ту”, а у Бе­о­град су, пр­ви пут, до­шли ка­ко би пред­ста­ви­ли но­ви ал­бум „He­li­go­land”. По­сле од­лич­ног кон­цер­та у „Бе­о­град­ској аре­ни” пре две ве­че­ри, у окви­ру ак­ту­ел­не тур­не­је, оче­ку­је их још три­де­се­так кон­цер­та до је­се­ни. Ка­ко нам при­зна­ју у раз­го­во­ру, оду­ше­вље­ни су Бе­о­гра­дом:

– Љу­ди су сјај­ни, до­брог ду­ха… Али, ви­ди­мо да је и ов­де те­шко, као и сву­да у све­ту. Из­но­ва се по­ста­вља­ју пи­та­ња о не­за­по­сле­но­сти, о то­ме ка­ко љу­ди ло­ше жи­ве, ка­ко из­др­жа­ва­ју се­бе и сво­је по­ро­ди­це… Зна­мо и за рат ко­ји је био на овим про­сто­ри­ма, а са­да је и ова еко­ном­ска кри­за за­хва­ти­ла вас, као и цео свет. Те­шко је опо­ра­ви­ти се од све­га то­га. Иако смо ми у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји би­ли срећ­ни­је ру­ке, јер нас ни­је за­де­си­ло све што и вас, ни код нас ни­је бај­но.

Тан­дем Дел На­ја и Мар­шал ни­ма­ло ни­су оду­ше­вље­ни но­вом вла­дом у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Ка­ко ка­жу, ни­је им по ме­ри!

– Ја ми­слим да је та вла­да пу­на ли­це­ме­ра. Пред­у­зи­ма­ју ло­ше по­те­зе и не во­де до­бру по­ли­ти­ку. До­шли смо до тач­ке ка­да су сви схва­ти­ли да ова­ко ви­ше не мо­же, на­ро­чи­то у еко­ном­ском сми­слу. Сву­да у све­ту бан­ке су на­ро­ду узе­ле то­ли­ки но­вац, уни­шти­ле еко­но­ми­ју на це­лој пла­не­ти, а опет ће да се из­ву­ку. Овај свет је за­и­ста по­лу­део. У овој еко­ном­ској кри­зи са­мо је ма­њи­на у бан­кар­ском сек­то­ру за­ра­ди­ла па­ре. Ево, и у Аме­ри­ци Оба­ма се гр­че­ви­то бо­ри да ре­фор­ми­ше бан­кар­ски си­стем. Тре­ба на­ци­о­на­ли­зо­ва­ти бан­ке. Зар ми сад опет тре­ба да да­је­мо но­вац бан­ка­ма? И за не­ко­ли­ко го­ди­на они ће опет ме­ђу со­бом да де­ле не­ве­ро­ват­не бо­ну­се. Не би сме­ло да бу­де та­ко!

Кон­цер­те ко­ри­сте да би пу­бли­ци пру­жи­ли, ка­ко ка­жу, ком­пле­тан до­жи­вљај. Не­из­бе­жни део на­сту­па бри­стол­ског са­ста­ва, у шта се уве­ри­ла и бе­о­град­ска пу­бли­ка, чи­не раз­не по­ли­тич­ке и дру­штве­не по­ру­ке ко­је еми­ту­ју пу­тем ви­део би­ма. Гле­да­ли су Бе­о­гра­ђа­ни ту­роб­не сли­ке све­та, ко­ме се ни­шта до­бро не пи­ше, гле­да­ли су ка­ко се вр­то­гла­во сме­њу­ју су­ма­ну­те сво­те нов­ца, уз по­зна­те нам из­ра­зе и то ис­пи­са­не на срп­ском – не­ма па­ра, бу­џет­ски де­фи­цит, кри­за, штрајк гла­ђу… „Ма­сив атак” су по­ру­чи­ва­ли и: „Спре­ми­те се!”, а освр­ну­ли су се и на кон­тро­вер­зан ри­ја­ли­ти „Фар­ма” при­ка­зи­ва­њем та­бло­ид­них на­сло­ва о овом про­гра­му… 

– Пу­ту­је­мо по це­лом све­ту. Увек же­ли­мо да се упо­зна­мо са си­ту­а­ци­јом у зе­мљи у ко­јој на­сту­па­мо, би­ла то Аме­ри­ка, Аустра­ли­ја или Ср­би­ја. Еми­то­ва­њем по­ру­ка на кон­цер­ти­ма не же­ли­мо ни­ком да по­пу­је­мо, већ да ука­же­мо на не­ке ства­ри – шта од све­га што те окру­жу­је упи­јаш, шта за­др­жа­ваш, од­ба­цу­јеш, шта ти пре­о­ста­је…

Ка­да окон­ча­ју ову тур­не­ју, „Ма­сив атак” се не за­у­ста­вља­ју. Ис­ти­чу да су пу­ни пла­но­ва, а је­дан од њих је и но­ви ал­бум. На кра­ју раз­го­во­ра опет, о че­му дру­гом до о фуд­ба­лу и прог­но­за­ма о ис­хо­ду Свет­ског пр­вен­ства у фуд­ба­лу. Док по Мар­ша­лу тро­феј иде у Бра­зил или Ар­ген­ти­ну, с тим што шан­су да­је и Шпа­ни­ји, Дел На­ја као фа­во­ри­те за осва­ја­ње Свет­ског пр­вен­ства ви­ди Ар­ген­ти­ну и Шпа­ни­ју, а не ис­кљу­чу­је ни Нем­це. Пред­ви­ђа и да ње­го­ви Ен­гле­зи да­нас не­ма­ју шан­се про­тив Не­ма­ца!

Је­ле­на Ко­при­ви­ца