Партијски порез

Иако Тодоровић сада тврди да не постоји обавеза да посланици издвајају новац за странку, ДС је, када је 5. октобра, одлучио да више не учествује у раду парламента, саопштио да нико од посланика неће примати плату, већ ће тај новац бити преусмерен у хуманитарне сврхе, преко странке. У финансијском извештају за 2005. годину, ДС је навео, у складу са законом, донаторе. Према овом документу ДС-у је лане од бивших и садашњих посланика, као и од одборника, у страначку касу стигло укупно 4.429.006 динара. Сви они су сваког месеца уплаћивали одређену суму новца, па су, на пример, одборници из Вршца уплатили странци 108.908 динара. Но, и у извештајима других странака (додуше на списку нису сви посланици као у ДС-у), има посланика који издвајају новац за странку. У ДСС-у, за разлику од ДС-а, где су суме прилично изједначене, лане је 11 посланика уплатило врло разнолике суме странци, као донацију. Тако је, на пример, Вукосав Томашевић донирао 15.000 динара за целу годину, а бивши посланик Емилија Крстић – 10.000.

Борис Караичић (ДСС) каже за "Политику" да у његовој странци не постоји аутоматско одбијање новца од посланичке плате за странку, али да сваког месеца партија има неку хуманитарну акцију. Караичић додаје да странка одређује суму коју ће посланици дати, а новац иде, на пример, за лечење некога ко нема средстава, или за Космет и слично.

Владимир Хоман (Г17 плус) каже за "Политику" да се у његовој странци од плате посланика издваја тачно одређен проценат за страначку касу. Он додаје да је реч о малим процентима и да се та сума аутоматски одбија, а новац иде, углавном, општинским одборима странке.

Сања Чековић, потпредседник СПО-а, каже за "Политику" да посланици њене странке нити други функционери немају никакво аутоматско одбијање од плате, нити прописану обавезу. Према њеним речима, постоји чланарина, а на свакоме је да сам одлучи хоће ли нешто дати странци као поклон. Она лично, како каже, већ десет година покрива трошкове свог општинског одбора, али "то је моја лична одлука."

Зоран Анђелковић, генерални секретар СПС-а, каже за "Политику" да сви чланови СПС-а који су постављени, или изабрани на неку функцију, имају административну забрану на пет одсто својих примања, а тај новац иде у страначку касу. Анђелковић додаје да је то, практично, чланарина. Он додаје да на локалном нивоу овај принцип, углавном, не функционише, али радиће се на томе, јер је "морално да људи који су изабрани на неку функцију захваљујући СПС-у морају на тај начин да дају допринос раду СПС-а." Анђелковић истиче: "Није то никаква наша измишљотина, то је тако и у другим партијама, али и у свету. Проценти су различити и крећу се од пет до 20 одсто. У неким парламентима као, на пример у Грчкој, посланици не примају плату у парламенту, њима се одређује висока плата, али се тај новац даје партији, а она онда одређује колико ће посланик да прима, а колико остаје странци. "

Драган Тодоровић, председник ИО СРС, каже за "Политику" да посланици СРС-а немају никакву обавезу да дају новац странци, "ствар је добровољности ко ће колико помоћи својој партији. Тодоровић додаје: "Тако нешто у СРС би било сулудо уводити, јер наша странка није, као неке друге, никакво предузеће, њу чине људи који је воле."

Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентност Србија", међутим, каже да обавезно издвајање за партију постоји свугде у свету и да се оно назива "партијски порез". Према његовим речима може се говорити о оправданости такве праксе, а постоје и њене добре и лоше стране. Ненадић каже да нашим Законом о финансирању странака обавезно издвајање од плате није забрањено, а у неким случајевима је прописано страначким документима. Према његовим речима, људи који су изабрани са страначких листа, у свету, обавезни су да издвајају новац за партију и тај проценат се најчешће креће око 10 одсто. Ненадић каже да је једино важно водити рачуна да та издвајања не пређу законом дозвољену суму за прилоге физичких лица, а она износи десет плата одређеног функционера. Према речима нашег саговорника, о "партијском порезу" се може причати са више аспеката, а, према једном, он је оправдан јер људи одређене функције на неки начин дугују, не само квалитетима које лично поседују, већ и странци која их је на њих именовала, па зато треба да врате "дуг" партији.

Ненадић, ипак, наводи и лошу страну "партијског пореза" јер издвајање од плате може бити лоша порука за јавност, пошто би се то могло превести и тако да су примања енормно велика.

Судећи по изјавама, принцип "партија дала – партији врати" функционише у свим нашим странкама, питање је само да ли неко паре даје добровољно или је пристао на обавезно одрицање од дела плате.