Сопот ће певати „Девојко мала”

Пола века популарног филма „Љубав и мода” Љубомира Радичевића биће обележено токомфилмског фестивала у Сопоту, који ће 2. јула прогласити отвореним Беба Лончар, звезда овог „лепршавог филма о младима из Југославије шездесетих година”, како га је описивала тадашања штампа. Ова комедија о студентима који, да би зарадили већи џепарац, организују модну ревију, премијерно је приказана крајем јуна 1960. године, била је неуобичајеназакинематографију тадашње ФНРЈ, и освојилаје брзо публику „од Вардара па до Триглава”. Хроничари тог времена писали су да је феномен „Љубави и моде” садржан у чињеници да је настао у време када су сеснимали партизански филмови, и да је изазвао еуфорију својом лакоћом, допадљивошћу и урбаним духом београдског живота.

– Филм је садржао шарм Београда шездесетих година, тог првог сретног послератног времема у којем смо први пут после Другог светског рата почели да живимо и да сањамо неке нове снове – каже за „Политику” Беба Лончар, која нестрпљиво чека 6. јул да, на затварању 39. Софеста, погледа „Љубав и моду” са дигиталне копије коју је израдила Југословенска кинотека.

– Популарност тог филма одузела ми је приватност, јер где год би се окренула, чула бих песму  „Девојко мала” која је неколико пута препевана. Тада сам имала 16 и по година и тај филм позитивне енергије, лепе музике и растерећен свих проблема које је носило то време, био је остварење снова сваког тинејџера, па и мојих – додаје Беба Лончар, коју су тих година многе девојке имитирале. 

Костими креаторке Божане Јовановић, које је Беба носила, постали су тада прави модни хит. О њима се дуго причало и по њима су се шиле хаљине за вечерње прилике. Тада су се носили жипони са фишбајнима, балетанке и фрузура „коњски реп”.  Редитељ Радичевић је изјавио да су у Русији, „девојке носиле у биоскоп блокове за скицирање и са екрана прецртавале костиме”, а за успех филма били су пресудни другачаји, ведрији садржај, познати певачи и комичари и прелепа глумица.

Тадашња критика писала је да је реч о „лаком филмскомштиву” које је доживело невероватан успех у биоскопима не само код нас, већи у Источној Европи, поготову у Русији. Они који су бранили филм, писали су да „није претендовао да расправља о драматичним питањима друштва тог доба, већда на непретенциозан начин прикаже безбрижну свакодневицу младих у Београду. Властима није сметао јер није задирао у политику и друштвене проблеме, а и да им је сметало позивање на сладак живот, то се није могло прогласити идеолошком грешком”.Други су филм дочекали „на нож”, сматрајући га „огледалом лошег укуса и површности”, узтврдњу да „има лош утицај на тадашњу омладину јер је носио елементе западњачке културе и новог грађанског друштва”.

Филм је имао велики утицај на свакодневицу младих. Музичари су на игранкама обавезно свирали песме из филма, а нарочито хит „Девојко мала” који је у филму изводио Ђуза Стојиљковић. Ђуза, иначе, неће присуствовати обележавању јубилеја филма због раније уговорених обавеза. Поред Бебе и Ђузе, у филму којем су посебну чар дале веспе које су се тада појавиле у Београду, играли су: Душан Булајић, Миодраг ПетровићЧкаља, Мија Алексићи други, а музику Дарка Краљића и Бојана Адамича изводили су Иво Робић, Габи Новак и квартет Предрага Ивановића.