Сиротиња се ретко контролише и вакцинише

Сматра се да особе у животном добу од 65. до 74. године обично добро функционишу, док је за средњипериод старости (од 75. до 84.) у већој мери потребно обезбедити помоћ пријатеља, друштва и здравствену заштиту, а за најстарију популацију (више од 85 година) и сталну негу и надзор.

Данас је у свету најдуже очекивано трајање живота у социјално-економски најразвијенијим земљама (Јапан и скандинавске земље, више од 80 година). И становништво Србије у 2006. години постигло је до сада најдужи очекивани животни век: 76 година за жене и 70,7 година за мушкарце. Демографи предвиђају да ће пораст удела старих у нашем становништвубити интензивнији. Претпоставља се да ће до 2050. тај удео бити чак 27,5 одсто одукупног становништва,стим што ће учешће старијих од 80 година бити утростручено.

Истражујући социјално-медицинске проблеме старих на подручју Ниша дошли смо до занимљивих података који указују на то како неповољне социјално-економске прилике веомаутичу на здравствено стање и здравствено понашање старих особа.

Истраживање обављено на репрезентативном узорку од 3,5 одсто старијих од 65 година, скреће пажњу најпре на последице економске кризе на статус старе, самим тим и мање отпорне али и непродуктивне популације. Према коришћеним статистичким подацима, просечна висина пензије у Нишу упротеклој години износила је 21.715 динара, док је за пољопривредне пензионере тај просек био свега око 8.000 динара. Од свих носилаца социјалне заштите четвртину чине остарели корисници. Исти је и удео испитаника који имају веома ретке или никакве контакте са својим потомцима, и поред тога што своје физичко и психичко здравље оцењују као лоше.

Своје здравље повољније оцењују испитаници са бољим принадлежностима. Такође, праћењем здравственог понашања испитаника утврђена је знатна повезаност знања, ставова и понашања старих лица са њиховим социјално-економским статусом. Истраживани су: однос према лекарским контролама, начину исхране, вакцинацијипротив грипа, пушењу, физичкој активности, конзумирању алкохола, хигијенским навикама...

Добијени су резултати: контролне прегледе код лекара обављају стари са повољнијим економским и образовним статусом; избор масноћа у исхрани за сваког петог испитаника диктиран је ценом производа, а не његовим здравственим учинком; рибље месо, црни хлеб и свеже воће у исхрани старих заступљенији су код имућнијих старих лица; лекарских савета о здравој исхрани придржава се сваки трећи оболели и сваки четврти здрав испитаник; већина старих се нередовно, или уопште не вакцинише против грипа; иако ређе него код млађих, пушење је веома присутно и код старих лица, при чему су погоршање здравља уз поскупљење цигарета најважнији мотиви да се остави дуван; већина старих нема навике упражњавања физичких активности, чак и кад им то саветује лекар; испитаници са најнижим приходима чешће конзумирају алкохол у недозвољеним количинама (више од два пића дневно); хигијенске навике сиромашнијих старих особа су лошије: четвороструко више, у односу на најсиромашније, свакодневно се купају најимућнији, док је прање руку у ситуацијама кад то захтевају здравствени разлози такође чешће код образованијих и имућнијих; социјалну подршку стари очекују скоро у истој мери од чланова породице (чак и ако не живе у истом месту) као и од познаника и пријатеља, при чему је добијен неочекивано велик број одговора да би другом пружили одређени вид подршке само ради остварења новчане противуслуге, а не због пријатељства или милосрђа (10.750 мушкараца и 12.455 жена).

Добијени резултати који говоре о значају социјално-економских фактора за здравље старих људи нису карактеристични само за Србију или град Ниш. И развијеније земље системом пензионисања доводе старе у материјалну оскудицу.

У социјално-економским условима у којима данас живе старе особе у нашој земљи, унапређење њиховог здравља не подразумева само њихово лечење и смештај (у скупе и најчешће недостижне геронтолошке центре), већ у првом реду бригу за њихов материјални положај, чије би побољшање допринело усвајању здравијег понашања.

Ми данас живимо у друштву које не исказује неопходно поштовање према искуствима и раду остарелих. Губитак прихода, сиромашење, уз многобројне здравствене проблеме,значе истовремено игубитак места у друштву, идентитета, па и достојанства старих лица.

*Лекар Службе за кућно лечење и негу Дома здравља у Нишу, магистар социјалне медицине