Уз „Маракану” стамбени и пословни објекти

„Савремено уређење спортског комплекса ’Црвена звезда’ од виталног је интереса не само за ’Црвену звезду’, него и за српски спорт”, последња је реченица у тексту елабората за рани јавни увид плана детаљне регулације за блок у којем се налази стадион „Рајко Митић”, познат као „Маракана”, а која илуструје вишегодишњу тежњу тог фудбалског клуба да обнови стадион и уз њега сагради и пословне, трговинске и забавне објекте.

Први корак начињен је управо израдом плана чији је обухват око 24,3 хектара између улица Љутице Богдана, Рајка Митића, Генерала Павла Јуришића Штурма, Булевара ослобођења, раскрснице Ауто-команда и Улице доктора Милутина Ивковића. Он, осим спортског комплекса на 7,7 хектара у средишту подручја, предвиђа изградњу стамбених, пословних и комерцијалних квадрата на око 10,5 хектара који ће га окружити, док се мрежа саобраћајница простире на око 5,9 хектара.

На тој изузетно атрактивној локацији у близини Ауто-команде, мото-пута Београд–Загреб и директне везе до аеродрома, стамбеног насеља Дедиња, железничке станице „Прокоп”, као и спортског комплекса ФК „Партизан” планирана је изградња 205.000 стамбених квадрата, 100.000 пословних и 45.000 квадратних метара намењених спорту. Пројекције су да ће у том блоку живети око 2.890 становника, а запослених ће бити око 1.440.

Зона такмичарско-спортског комплекса, јавна намена, заступљена је између Булевара ослобођења и Улице Рајка Митића, односно Љутице Богдана, и у њој је, између осталог, дозвољена изградња новог или реконструкција постојећег фудбалског стадиона. Предвиђено је укупно око 70.000 квадрата (што је увећање за око 30.000 квадрата у односу на постојеће), од којих спорту припада 45.000, а комерцијалним делатностима око 25.000 квадрата.

– Планирани спортски комплекс може садржати више спортских објеката као што су отворени и затворени спортски терени, стадион (капацитета до 45.000 гледалаца са свим пратећим садржајима према ФИФА и УЕФА стандардима). У оквиру комплекса дозвољено је планирати објекте у функцији спорта као самосталне или интегрисане у оквиру инфраструктуре стадиона: управна зграда, интернат, хотел, медицински блок, ВАР соба, павиљон, музеј, смештајне капацитете за спортисте, школе спорта, фудбала за различите узрасте, академију за тренере, медија центар, конгресно-конференцијски центар, као и комерцијалне садржаје неспортске намене као самосталне објекте или интегрисане у оквиру инфраструктуре стадиона: пословни простор, канцеларије, сале, пословне апартмане, комерцијалне садржаје продајног типа, угоститељске садржаје, хостеле, хотел – наведено је у елаборату за рани јавни увид плана који је пред очима јавности до 24. јула и његову израду финансира ФК „Црвена звезда”.

У документу који је израдио архитектонски студио „Биро кјуб партнерс”, на основу одлуке из 2018. која је измењена прошле године када је овај посао додељен „Биро кјубу”, а пре осам година био је поверен предузећу „Биро 59”, додаје се да у оквиру спортског комплекса могу подићи пешачке и бициклистичке стазе, интерне приступне улице, зелене површине...

Мешовити градски центри, комбинација становања и пословања, предвиђени су у северном и јужном делу обухвата плана. На парцелама те зоне планира се изградња нових објеката, грађевинског комплекса стамбено-пословне намене, са здањима чија је максимална висина 28, односно 30,5 метара. Оквирна површина те зоне процењена је на 260.000 квадрата, што је увећање за 246.000 у односу на већ изграђено. Стамбених квадрата биће 205.000, а пословних 55.000.

Део у граници плана најближе кружном току на Ауто-команди опредељен је за комерцијалну зону која се у северном делу обухвата плана наслања на мешовите градске центре. На грађевинским парцелама у оквиру комерцијалне зоне „дозвољава се изградња нових објеката, као и реконструкција постојећих”, али не и подизање помоћних објеката попут магацина, оставе, складишта, спремишта, независних појединачних надземних гаража... Предвиђено је повећање комерцијалних квадрата са 2.400 постојећих на 17.600 будућих.

У том делу Ауто-команде пре више од две деценије „Делта” је купила 1,1 хектар плаца Пољопривредног комбината „Београд”, који сеже до „Звездиних” помоћних терена. На том простору, између Улице Љутице Богдана и Булевара ослобођења, компанија Мирослава Мишковића замислила је стамбени комплекс „Сити апартмане” на 42.000 квадрата, вредан око 50 милиона евра, како су то у „Делти” тврдили за наш лист пре 16 година, али градња никад није започета и због тога што није било планске документације која је основ за издавање свих неопходних дозвола.

Укопани храм фудбала

Објекат стадиона „Рајко Митић”, назван по првој „Звездиној” звезди, један је од градских репера у просторном и функционалном смислу. Грађевински, представља изузетак јер је укопан храм фудбала. Грађен је према пројекту и плановима више архитеката попут Косте Поповића, Александра Радовановића и Игора Палавичинија. Они су 1961. године израдили планове за диспозицију стадиона, односно све прилазе ка стадиону, за чију изградњу су добили одобрење. Испланирана је мрежа прилаза са великим радовима и реконструкцијама у постојећим улицама и околини. Урађен је и пројекат за обезбеђење клизишта. Следеће, 1962. године, завршени су и одобрени за изградњу планови за западну и источну благајну, чији су аутори архитекте Радовановић и Палавичини, тада овлашћени пројектант у „Спортпројекту”, наведено је у елаборату за рани јавни увид ПДР-а за блок у којем се налази стадион ФК „Црвена звезда”, на којем званичне утакмице игра и фудбалска репрезентација Србије.

Тај архитектонски двојац пројектовао је и западну трибину, ложе и ТВ кабину, као и помоћне терене. Инжењер Илија Стојадиновић је као овлашћени пројектант израдио бетонски ров око игралишта, проширени ров, степениште, ходник, мали тунел, портал тунела и статички прорачун.

Велики успех архитекте су постигле решењем са 26 приступних грла (прилаза), чиме је омогућено попуњавање стадиона за 11 минута. Пројектован је за 46.000 гледалаца и то за 42.900 седећих места и 3.100 места за стајање.

Отворен је 1963. године.

Прошавши кроз различите фазе, од изградње првог стадиона на том месту из 1927. и срушеног 1960, преко подизања модерног стадиона који је надмашио све спортске објекте у земљи до тада изграђене, „Маракана” је била и остала сведок великих спортских догађаја у историји Београда.