Површност, највећи проблем у високоадреналинским спортовима

То­ком ис­тра­жи­ва­ња под­вод­не пе­ћи­не у ма­ју ове го­ди­не на Мал­ди­ви­ма се до­го­ди­ла тра­ге­ди­ја ка­да је не­ста­ло пет ита­ли­јан­ских ро­ни­ла­ца ко­ји су на­кон не­ког вре­ме­на про­на­ђе­ни мр­тви на ду­би­ни од око 60 ме­та­ра. То­ком ак­ци­је из­вла­че­ња стра­дао је и при­пад­ник мал­див­ске обал­ске стра­же, ко­ји је пре­ми­нуо од ком­пли­ка­ци­ја по­ве­за­них са ду­бо­ким ро­ње­њем. Ис­тра­гом је утвр­ђе­но да су жр­тве ро­ни­ле ду­бље од уоби­ча­је­них ре­кре­а­тив­них огра­ни­че­ња уз упо­зо­ре­ње да пе­ћин­ско ро­ње­ње пред­ста­вља јед­ну од нај­ри­зич­ни­јих ди­сци­пли­на у овом спор­ту.

Го­ди­ну да­на ра­ни­је аме­рич­ки ту­ри­ста стар 47 го­ди­на из­гу­био је жи­вот то­ком ро­ње­ња на спољ­њем гре­бе­ну јед­ног мал­див­ског ри­зор­та. Над­ле­жни ор­га­ни ни­су об­ја­ви­ли та­чан узрок смр­ти, али је утвр­ђе­но да је на­сту­пи­ла то­ком ро­ње­ња. У ју­ну 2024. се­дам­де­се­то­го­ди­шњи ту­ри­ста, ки­не­ски др­жа­вља­нин, ко­ла­би­рао је не­по­сред­но на­кон што је за­вр­шио за­рон на ло­ка­ци­ји по­зна­тој по ти­гар-ај­ку­ла­ма код остр­ва Фу­вах­му­лах.

Код екс­трем­них спор­то­ва тан­ка је ли­ни­ја од ужит­ка до тра­ге­ди­је, а она за­ви­си пре све­га од струч­но­сти. Го­во­ре­ћи о нај­че­шћим узро­ци­ма не­сре­ћа про­фе­сор фи­зич­ког вас­пи­та­ња Ми­ло­рад Мар­ко­вић об­ја­снио је за наш лист да је у ви­со­ко­а­дре­на­лин­ским спор­то­ви­ма нај­ве­ћи про­блем – по­вр­шност.

„Реч је о же­љи за бр­зим про­фи­том и при­вла­че­њу па­жње на дру­штве­ним мре­жа­ма. Не­же­ље­ни до­га­ђа­ји се не ана­ли­зи­ра­ју и не об­ја­вљу­ју. У да­на­шње вре­ме став и ми­шље­ње ве­ћи­не на дру­штве­ним мре­жа­ма не сме­ју да бу­ду ис­пред ста­ва и ми­шље­ња стру­ке, од­но­сно об­ја­вље­них на­уч­них ра­до­ва еми­нент­них уста­но­ва”, ка­же Мар­ко­вић.

С тим ми­шље­њем са­гла­сан је и ван­ред­ни про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за спорт и фи­зич­ко вас­пи­та­ње Вла­ди­мир Ми­ле­тић, ко­ји је за наш лист на­вео да је чи­ње­ни­ца да је у си­сте­му екс­трем­них ак­тив­но­сти до­шло до ра­пид­ног раз­во­ја тех­но­ло­ги­је, из­ра­де вр­хун­ске тех­нич­ке опре­ме, аде­кват­не ме­то­ди­ке об­у­ча­ва­ња но­вих по­ла­зни­ка и слич­но, али да упр­кос све­му на­ве­де­ном до­ла­зи до не­же­ље­них до­га­ђа­ја због фак­то­ра усло­вље­них су­бјек­тив­ним при­сту­пом (гре­шком, не­па­жњом и слич­ним еле­мен­ти­ма ве­за­ним за чо­ве­ко­ве де­лат­но­сти), али и за­не­ма­ри­ва­њем нај­ва­жни­јег еле­мен­та – при­род­ног окру­же­ња у ко­јем се ове ак­тив­но­сти од­ви­ја­ју.

Во­де­но цар­ство по­себ­но бу­ди ма­шту и ин­те­ре­со­ва­ње нај­мла­ђих, али ту се ја­вља­ју и огра­ни­че­ња. Про­фе­сор Мар­ко­вић ре­као је за „По­ли­ти­ку” да ста­ро­сну гра­ни­цу од­ре­ђу­је ро­ни­лач­ка асо­ци­ја­ци­ја по чи­јим стан­дар­ди­ма се оба­вља обу­ка.

„Ка­да сам по­чи­њао да се ба­вим адре­на­лин­ским спор­то­ви­ма, он­да­шња Ју­го­сла­ви­ја је пред­ви­ђа­ла да је ми­ни­ма­лан број го­ди­на за обу­ку – 16, уз са­гла­сност ро­ди­те­ља. Же­ља и до­зво­ла ро­ди­те­ља ни­су би­ле до­вољ­не да се отво­ре вра­та клу­ба, већ је кан­ди­дат за обу­ку мо­рао да про­ђе ри­го­ро­зни ле­кар­ски и пси­хо­ло­шки тест. Те обу­ке су та­да би­ле бес­плат­не за крај­ње ко­ри­сни­ке, тро­шко­ве је по­кри­ва­ла др­жа­ва. Да­нас је то дру­га­чи­је. Ко­ри­сни­ци су ти ко­ји пла­ћа­ју, а клу­бо­ви или ро­ни­лач­ки цен­три ко­ји жи­ве од чла­на­ри­на, обу­ка и услу­га раз­ма­тра­ју оп­ци­је да број крај­њих ко­ри­сни­ка уве­ћа­ју. Про­те­ком вре­ме­на стек­ну се од­ре­ђе­на ис­ку­ства где се уви­де мо­гу­ће из­ме­не про­це­ду­ра или пла­на обу­ке ко­ји би до­ве­ли до уве­ћа­ња про­фи­та”, ка­зао је Мар­ко­вић.

На пи­та­ње ко­ји би био њи­хов са­вет за нај­мла­ђе, ре­кли су да гра­ђа­ни, по­себ­но ро­ди­те­љи ма­ли­ша­на, до­бро во­де ра­чу­на ко­га би­ра­ју за ин­струк­то­ра, као и да ин­струк­то­ри зна­ју ко­га би­ра­ју за уче­ни­ке.

„Ка­да осе­ти­те да сте пре­ра­сли ва­шег ин­струк­то­ра, сло­бод­но му то са­оп­шти­те и пре­ђи­те код дру­гог ко­ји ви­ше од­го­ва­ра ва­шим зах­те­ви­ма. Чи­тај­те струч­ну ли­те­ра­ту­ру! Сем те­о­ри­је и прак­се гра­ди­те свој ро­ни­лач­ки ауто­ри­тет. Не­мој­те, за­то што вас је сра­мо­та да ка­же­те ’не’ да до­пу­сти­те да вас не­ко нео­д­го­во­ран уве­де у си­ту­а­ци­ју из ко­је не мо­же­те да се са­ми из­ба­ви­те. За­пам­ти­те, сва­ко је од­го­во­ран за сво­је по­ступ­ке сход­но ни­воу зна­ња ко­је мо­же по­твр­ди­ти ди­пло­мом”, ре­као је про­фе­сор Мар­ко­вић.

Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње уско је по­ве­за­но са про­фи­том, због че­га се „на сва­ком ћо­шку” у бли­зи­ни во­да мо­гу при­ме­ти­ти ро­ни­лач­ки цен­три. Оста­је отво­ре­но пи­та­ње – ко­ји од њих ис­пу­ња­ва­ју све усло­ве?

„Ро­ње­ње је де­лат­ност ко­ја је пре­по­зна­та од стра­не др­жа­ве и усло­вље­на је чи­та­вим ни­зом прав­не ре­гу­ла­ти­ве. У прак­си то зна­чи да је др­жа­ва пред­ви­де­ла ко, ка­ко, где, с чим и на ко­ји на­чин ће без­бед­но ор­га­ни­зо­ва­ти и ре­а­ли­зо­ва­ти ову де­лат­ност у ко­рист гра­ђа­на. Др­жа­ва је пре­у­зе­ла од­го­вор­ност да ће ак­тив­ност би­ти ор­га­ни­зо­ва­на та­ко да ужи­ва­о­ци ак­тив­но­сти бу­ду мир­ни и спо­кој­ни под во­дом, као и да зна­ју да, уко­ли­ко им се не­што не­же­ље­но де­си, др­жа­ва је та ко­ја ће им обез­бе­ди­ти тро­шко­ве ле­че­ња и опо­ра­вак кроз си­стем здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња”, ре­као је Мар­ко­вић.

На­по­ме­нуо је да ро­ње­њем ка­ко у све­ту, та­ко и код нас за­ин­те­ре­со­ва­ни мо­гу да се ба­ве у спорт­ским удру­же­њи­ма и клу­бо­ви­ма, ро­ни­лач­ким цен­три­ма или шко­ла­ма.

„У то­ку обу­ке ро­ни­лач­ки клу­бо­ви би тре­ба­ло кан­ди­да­та да упо­зна­ју са пра­ви­ма и оба­ве­за­ма на­ве­де­ним у За­ко­ну о спор­ту, За­ко­ну о удру­же­њи­ма, за­ко­ни­ма ко­ји об­ја­шња­ва­ју тех­нич­ке стан­дар­де опре­ме. Та­ко­ђе, за­по­сле­ни у спорт­ским клу­бо­ви­ма мо­ра­ју да има­ју од­го­ва­ра­ју­ће струч­но обра­зо­ва­ње и до­зво­ле за рад из­да­те од стра­не гран­ског са­ве­за”, за­кљу­чио је Мар­ко­вић за наш лист.