Загревање већ ужарене планете

Чак 21 степен Целзијуса износила је глобална температура површине мора првог дана лета на северној Земљиној полулопти, а тенденција загревања светских вода убрзано се наставља. Експерти страхују да ће супер Ел Нињо погоршати ситуацију и довести до додатног загревања планете.

„Ел Нињо је природни климатски феномен који настаје у тропском делу Пацифика и представља једну фазу ширег климатског система познатог као ЕНСО (El Niño – Southern Oscillation). Појава Ел Ниња најчешће се доводи у везу са слабљењем сталних ветрова, чиме се успорава уобичајено кретање топле површинске воде ка западном Пацифику и слаби процес издизања хладније воде уз обале Јужне Америке. Као последица тога долази до аномалног загревања површинских слојева океана у екваторијалном делу централног и источног Пацифика, што нарушава уобичајене океанске и атмосферске циркулације. Ове промене се прво испољавају у тропском појасу, али се затим шире и на друге делове света, утичући на глобалне временске и климатске обрасце”, објашњава за „Политику” професор др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода. Напомиње да термин „супер Ел Нињо” није званична научна класификација, већ се у јавности користи за означавање изузетно јаких Ел Нињо догађаја, најчешће оних код којих се бележе позитивна температурна одступања од око два степена Целзијуса или више у односу на климатолошки просек.

Ел Нињо догађаји, попут оних из 1997/98. и 2015/16, били су праћени посебно израженим глобалним климатским утицајима.

„Ел Нињо има глобални значај јер утиче на целокупну атмосферску циркулацију и прерасподелу топлоте и влаге на планети. Током његовог развоја често се бележи привремени пораст глобалне просечне температуре, који је, ако износи и само неколико десетих делова степена Целзијуса, у климатологији веома значајан. Истовремено долази до изражених промена у режиму падавина, при чему се у појединим деловима света јављају дуготрајне суше, док други региони бележе повећану учесталост обилних падавина и поплава”, напомиње професор Николић.

Најизраженије суше током Ел Нињо епизода најчешће се јављају у северним деловима Јужне Америке, посебно у Бразилу и Амазонском басену, затим у југоисточној Азији, као и у Аустралији, где су често праћене повећаним ризиком од шумских пожара, истиче наш саговорник, додајући да са друге стране, појачане падавине и поплаве, које се најчешће јављају дуж западних обала Јужне Америке, доводе до бујичних поплава и клизишта. „Друштвено-економски утицаји Ел Ниња су изузетно значајни и разноврсни. У пољопривреди поремећаји монсунског режима у Индији и суше у југоисточној Азији могу довести до смањења приноса и нестабилности у снабдевању храном. У Јужној Америци поплаве у пољопривредним регионима утичу на губитке усева и оштећење инфраструктуре. У Аустралији повећан ризик од суша директно се повезује са појавом великих шумских пожара, који имају значајне економске и еколошке последице”, каже Николић и напомиње да ови поремећаји имају директне последице на локалне економије и прехрамбену сигурност појединих приобалних заједница.

Ел Нињо се, како објашњава наш саговорник, јавља неправилно, у просеку између две и седам година, а његово трајање обично је од девет до 18 месеци.

„Последњи развијени Ел Нињо догађај забележен је 2023/24. и допринео је чињеници да је 2024. година била најтоплија у историји инструменталних мерења, како на глобалном нивоу, тако и у Европи и Србији. Пре тога снажан Ел Нињо из 2015/16. био је такође веома изражен, али у климатолошком контексту мање под утицајем акумулираног глобалног загревања у односу на последњи. Иако је његово жариште у Тихом океану, Ел Нињо има индиректне утицаје и на Европу и Србију, али се они не могу посматрати изоловано. У нашим крајевима ови ефекти се најчешће испољавају кроз суптилне промене атмосферске циркулације, које могу допринети одређеним одступањима у сезонском режиму, као што су нешто топлије зиме или промењена просторна и временска расподела падавина”, објашњава директор РХМЗ-а.

Међутим, утицај Ел Ниња у Европи и Србији остварује се у сложеној интеракцији са другим великим климатским обрасцима, пре свега aтлантском осцилацијом, арктичком осцилацијом и положајем сибирског антициклона. Због тога се његов сигнал у нашим крајевима не може посматрати изоловано, нити директно повезивати са појединачним сезонским екстремима.

Утицај супер Ел Ниња на додатно загревање планете осетиће се, како предвиђају светски стручњаци, највише у наредним месецима, а после првог жестоког топлотног таласа овог лета који је погодио Стари континент намеће се питање да ли нас у јулу и августу очекују паклене врућине.

„На основу анализе климатских трендова последњих деценија, може се генерално закључити да расте вероватноћа појаве натпросечно топлих лета, уз све израженије и чешће топлотне таласе, као и повећан број тропских ноћи у градовима, где ефекат урбаног топлотног острва додатно појачава температурни стрес. За разлику од 2025. када је у Србији забележен најтоплији и најсушнији јун у историји мерења, почетак овог метеоролошког лета је релативно умеренији, уз краткотрајна освежења. Међутим, у наставку летње сезоне треба очекивати сценарио сличан претходним годинама – продужене топлотне таласе, периоде са израженим дефицитом падавина, као и велики број дана са максималним температурама од 30 до 35 степени Целзијуса, уз краткотрајне пикове који локално могу достићи или премашити температурне вредности око 40 степени”, истиче наш саговорник.

Према сезонској прогнози Републичког хидрометеоролошког завода, очекује се топло лето са позитивним одступањем средње сезонске температуре од око плус два степена у односу на референтни климатски период 1991–2020. Такође се прогнозира од 40 до 65 тропских дана у нижим пределима, са максималном температуром изнад 30 степени, што је готово двоструко већа учесталост него пре 30 до 40 година.

„Повећана учесталост и трајање топлотних таласа често су праћени и сушним условима, а њихова комбинација има неповољан утицај на више друштвено-економских сектора који су осетљиви на метеоролошке услове, укључујући пољопривреду, енергетику, саобраћај, грађевинарство, као и јавно здравље и туризам. Према истим сезонским пројекцијама, укупна количина падавина током летњег периода очекује се у интервалу од 150 до 240 мм, што указује на дефицит падавина у северним и деловима централне Србије”, напомиње Николић.

Најтоплија година не само у претходној деценији већ и од почетка инструменталних метеоролошких мерења у Србији и Београду била је 2024.

„Средња годишња температура у Србији током 2024. износила је 13,3 степена, што представља одступање од плус 3,1 степен Целзијуса у односу на просек референтног периода 1961–1990, док је у Европи средња температура износила 10,69 степени, што је за плус 2,92 степена више у односу на исти референтни период. На територији наше земље у 2024. забележено је између 69 и 92 тропска дана, што је чак три пута више у односу на климатолошки просек. Поред тога, значајан део године (а не само лета) обележили су дуготрајни топлотни таласи, па је током укупно пет месеци (фебруар, март, јун, јул и август) било најтоплије у историји метеоролошких инструменталних мерења у нашој земљи. У Београду је током исте године забележено чак 67 тропских ноћи, што је за 41 више од вишегодишњег просека, што додатно указује на изражен ефекат урбаног топлотног острва”, каже директор РХМЗ-а.

Посматрајући климатске сценарије за наредне деценије, године попут 2024, које данас представљају екстремне и изузетне догађаје, у другој половини века могле би постати знатно чешће и ближе новом климатском просеку.

„До краја летње сезоне очекује се наставак периода са топлотним таласима, иако се не очекују интензитет и трајање као у 2024. години. Краткотрајна освежења и пад температуре често су праћени и локалним временским непогодама, укључујући и појаву снажних конвективних система, понекад и суперћелијских олуја. У том контексту, РХМЗ наставља континуиран мониторинг атмосфере и, као и до сада, у случају појаве или најаве оваквих догађаја благовремено ће обавештавати јавност”, каже Николић.

Он објашњава да климатске промене саме по себи не утичу на поузданост и квалитет прогнозе времена.

„Не може се рећи да је ’лакше’ или ’теже’ прогнозирати време само због чињенице да се клима променила. Повећању поузданости метеоролошких прогноза допринео је пре свега развој технологије, научних метода и инфраструктуре тако што напредни нумерички модели користе огромне количине података за симулацију атмосферских процеса, брзи и моћни суперкомпјутери омогућавају да се сложени прорачуни обаве за краће време, док унапређење метеоролошких сателита и радара значајно доприноси квалитету прогнозе времена. Ту је и интеграција вештачке интелигенције која доприноси бољој анализи и примени прогностичких продуката. Глобална размена података, пре свега путем мреже Светске метеоролошке организације, омогућава широку доступност и увид у глобалне временске процесе”, истиче директор РХМЗ-а.

Клима у Србији и ширем региону западног Балкана у складу је са глобалним климатским трендовима, напомиње Николић. Климатска колебања и трендови промена манифестују се кроз учесталије екстремне временске догађаје и одступања од климатских нормала.

„Ако се посматра тренд, један од најизраженијих показатеља јесте континуирани пораст средње годишње температуре, при чему су последње деценије најтоплије од почетка инструменталних мерења. Посебно се издваја пораст броја топлих екстремних догађаја, односно топлотних таласа који су све дужи, учесталији и интензивнији. Док се број дана са слабим и умереним падавинама смањује или стагнира, примећује се пораст учесталости краткотрајних, али интензивних пљускова. Такви екстремни догађаји често доводе до бујичних поплава, ерозије земљишта и проблема у урбаним системима одводњавања. Последице се осећају у различитим секторима – пољопривреди (кроз суше и штете од олуја), енергетици (кроз варијабилност хидролошких ресурса), саобраћају и транспортној инфраструктури, као и у свакодневном функционисању урбаних средина”, каже Николић.

Према националним климатским пројекцијама и Програму прилагођавања на климатске услове (2023–2030), ови актуелни трендови се неће зауставити у блиској будућности, истиче директор РХМЗ-а. Напротив, очекује се њихово даље интензивирање до средине и краја века. Посебно се издваја ризик од израженијег смањења летњих падавина у појединим деловима земље, што у комбинацији са растом температура повећава вероватноћу дуготрајних суша и појачаног притиска на водне ресурсе.

Значај хитних упозорења

Заштита становништва од екстремних метеоролошких и климатских појава заснива се пре свега на благовременом и поузданом систему раног упозоравања. Улога РХМЗ-а у том процесу је кључна, јер се кроз прогнозе, упозорења и метеоролошке анализе омогућава правовремена реакција свих надлежних институција и грађана, истиче Југослав Николић.

„РХМЗ своју делатност у том смислу обавља континуирано, 24 часа дневно, седам дана у недељи, а све релевантне информације се редовно ажурирају у кратким временским интервалима. То обухвата метеоролошка осматрања, нумеричке прогнозе, издавање најава и упозорења, као и сталну комуникацију са медијима и надлежним службама. Србија је 2024. додатно имплементирала систем СМС хитних упозорења за грађане, који омогућава брзо и директно обавештавање становништва у случају појаве опасних метеоролошких и других ванредних ситуација”, објашњава наш саговорник.

У Смедеревској Паланци 2007. измерено 44,9 степени

На подручју наше земље највиша измерена температура забележена је у Смедеревској Паланци 24. јула 2007, када је осмотрена вредност од 44,9 степени. „Истог дана температурни рекорд забележен је и у Београду, где је на станици на Врачару измерено 43,6 степени. Ове екстремне вредности регистроване су у завршној фази изразитог десетодневног топлотног таласа који је захватио Србију и шири регион у том периоду”, наводи Југослав Николић.