Zagrevanje već užarene planete

Čak 21 stepen Celzijusa iznosila je globalna temperatura površine mora prvog dana leta na severnoj Zemljinoj polulopti, a tendencija zagrevanja svetskih voda ubrzano se nastavlja. Eksperti strahuju da će super El Ninjo pogoršati situaciju i dovesti do dodatnog zagrevanja planete.

„El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji nastaje u tropskom delu Pacifika i predstavlja jednu fazu šireg klimatskog sistema poznatog kao ENSO (El Niño – Southern Oscillation). Pojava El Ninja najčešće se dovodi u vezu sa slabljenjem stalnih vetrova, čime se usporava uobičajeno kretanje tople površinske vode ka zapadnom Pacifiku i slabi proces izdizanja hladnije vode uz obale Južne Amerike. Kao posledica toga dolazi do anomalnog zagrevanja površinskih slojeva okeana u ekvatorijalnom delu centralnog i istočnog Pacifika, što narušava uobičajene okeanske i atmosferske cirkulacije. Ove promene se prvo ispoljavaju u tropskom pojasu, ali se zatim šire i na druge delove sveta, utičući na globalne vremenske i klimatske obrasce”, objašnjava za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Napominje da termin „super El Ninjo” nije zvanična naučna klasifikacija, već se u javnosti koristi za označavanje izuzetno jakih El Ninjo događaja, najčešće onih kod kojih se beleže pozitivna temperaturna odstupanja od oko dva stepena Celzijusa ili više u odnosu na klimatološki prosek.

El Ninjo događaji, poput onih iz 1997/98. i 2015/16, bili su praćeni posebno izraženim globalnim klimatskim uticajima.

„El Ninjo ima globalni značaj jer utiče na celokupnu atmosfersku cirkulaciju i preraspodelu toplote i vlage na planeti. Tokom njegovog razvoja često se beleži privremeni porast globalne prosečne temperature, koji je, ako iznosi i samo nekoliko desetih delova stepena Celzijusa, u klimatologiji veoma značajan. Istovremeno dolazi do izraženih promena u režimu padavina, pri čemu se u pojedinim delovima sveta javljaju dugotrajne suše, dok drugi regioni beleže povećanu učestalost obilnih padavina i poplava”, napominje profesor Nikolić.

Najizraženije suše tokom El Ninjo epizoda najčešće se javljaju u severnim delovima Južne Amerike, posebno u Brazilu i Amazonskom basenu, zatim u jugoistočnoj Aziji, kao i u Australiji, gde su često praćene povećanim rizikom od šumskih požara, ističe naš sagovornik, dodajući da sa druge strane, pojačane padavine i poplave, koje se najčešće javljaju duž zapadnih obala Južne Amerike, dovode do bujičnih poplava i klizišta. „Društveno-ekonomski uticaji El Ninja su izuzetno značajni i raznovrsni. U poljoprivredi poremećaji monsunskog režima u Indiji i suše u jugoistočnoj Aziji mogu dovesti do smanjenja prinosa i nestabilnosti u snabdevanju hranom. U Južnoj Americi poplave u poljoprivrednim regionima utiču na gubitke useva i oštećenje infrastrukture. U Australiji povećan rizik od suša direktno se povezuje sa pojavom velikih šumskih požara, koji imaju značajne ekonomske i ekološke posledice”, kaže Nikolić i napominje da ovi poremećaji imaju direktne posledice na lokalne ekonomije i prehrambenu sigurnost pojedinih priobalnih zajednica.

El Ninjo se, kako objašnjava naš sagovornik, javlja nepravilno, u proseku između dve i sedam godina, a njegovo trajanje obično je od devet do 18 meseci.

„Poslednji razvijeni El Ninjo događaj zabeležen je 2023/24. i doprineo je činjenici da je 2024. godina bila najtoplija u istoriji instrumentalnih merenja, kako na globalnom nivou, tako i u Evropi i Srbiji. Pre toga snažan El Ninjo iz 2015/16. bio je takođe veoma izražen, ali u klimatološkom kontekstu manje pod uticajem akumuliranog globalnog zagrevanja u odnosu na poslednji. Iako je njegovo žarište u Tihom okeanu, El Ninjo ima indirektne uticaje i na Evropu i Srbiju, ali se oni ne mogu posmatrati izolovano. U našim krajevima ovi efekti se najčešće ispoljavaju kroz suptilne promene atmosferske cirkulacije, koje mogu doprineti određenim odstupanjima u sezonskom režimu, kao što su nešto toplije zime ili promenjena prostorna i vremenska raspodela padavina”, objašnjava direktor RHMZ-a.

Međutim, uticaj El Ninja u Evropi i Srbiji ostvaruje se u složenoj interakciji sa drugim velikim klimatskim obrascima, pre svega atlantskom oscilacijom, arktičkom oscilacijom i položajem sibirskog anticiklona. Zbog toga se njegov signal u našim krajevima ne može posmatrati izolovano, niti direktno povezivati sa pojedinačnim sezonskim ekstremima.

Uticaj super El Ninja na dodatno zagrevanje planete osetiće se, kako predviđaju svetski stručnjaci, najviše u narednim mesecima, a posle prvog žestokog toplotnog talasa ovog leta koji je pogodio Stari kontinent nameće se pitanje da li nas u julu i avgustu očekuju paklene vrućine.

„Na osnovu analize klimatskih trendova poslednjih decenija, može se generalno zaključiti da raste verovatnoća pojave natprosečno toplih leta, uz sve izraženije i češće toplotne talase, kao i povećan broj tropskih noći u gradovima, gde efekat urbanog toplotnog ostrva dodatno pojačava temperaturni stres. Za razliku od 2025. kada je u Srbiji zabeležen najtopliji i najsušniji jun u istoriji merenja, početak ovog meteorološkog leta je relativno umereniji, uz kratkotrajna osveženja. Međutim, u nastavku letnje sezone treba očekivati scenario sličan prethodnim godinama – produžene toplotne talase, periode sa izraženim deficitom padavina, kao i veliki broj dana sa maksimalnim temperaturama od 30 do 35 stepeni Celzijusa, uz kratkotrajne pikove koji lokalno mogu dostići ili premašiti temperaturne vrednosti oko 40 stepeni”, ističe naš sagovornik.

Prema sezonskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje se toplo leto sa pozitivnim odstupanjem srednje sezonske temperature od oko plus dva stepena u odnosu na referentni klimatski period 1991–2020. Takođe se prognozira od 40 do 65 tropskih dana u nižim predelima, sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni, što je gotovo dvostruko veća učestalost nego pre 30 do 40 godina.

„Povećana učestalost i trajanje toplotnih talasa često su praćeni i sušnim uslovima, a njihova kombinacija ima nepovoljan uticaj na više društveno-ekonomskih sektora koji su osetljivi na meteorološke uslove, uključujući poljoprivredu, energetiku, saobraćaj, građevinarstvo, kao i javno zdravlje i turizam. Prema istim sezonskim projekcijama, ukupna količina padavina tokom letnjeg perioda očekuje se u intervalu od 150 do 240 mm, što ukazuje na deficit padavina u severnim i delovima centralne Srbije”, napominje Nikolić.

Najtoplija godina ne samo u prethodnoj deceniji već i od početka instrumentalnih meteoroloških merenja u Srbiji i Beogradu bila je 2024.

„Srednja godišnja temperatura u Srbiji tokom 2024. iznosila je 13,3 stepena, što predstavlja odstupanje od plus 3,1 stepen Celzijusa u odnosu na prosek referentnog perioda 1961–1990, dok je u Evropi srednja temperatura iznosila 10,69 stepeni, što je za plus 2,92 stepena više u odnosu na isti referentni period. Na teritoriji naše zemlje u 2024. zabeleženo je između 69 i 92 tropska dana, što je čak tri puta više u odnosu na klimatološki prosek. Pored toga, značajan deo godine (a ne samo leta) obeležili su dugotrajni toplotni talasi, pa je tokom ukupno pet meseci (februar, mart, jun, jul i avgust) bilo najtoplije u istoriji meteoroloških instrumentalnih merenja u našoj zemlji. U Beogradu je tokom iste godine zabeleženo čak 67 tropskih noći, što je za 41 više od višegodišnjeg proseka, što dodatno ukazuje na izražen efekat urbanog toplotnog ostrva”, kaže direktor RHMZ-a.

Posmatrajući klimatske scenarije za naredne decenije, godine poput 2024, koje danas predstavljaju ekstremne i izuzetne događaje, u drugoj polovini veka mogle bi postati znatno češće i bliže novom klimatskom proseku.

„Do kraja letnje sezone očekuje se nastavak perioda sa toplotnim talasima, iako se ne očekuju intenzitet i trajanje kao u 2024. godini. Kratkotrajna osveženja i pad temperature često su praćeni i lokalnim vremenskim nepogodama, uključujući i pojavu snažnih konvektivnih sistema, ponekad i superćelijskih oluja. U tom kontekstu, RHMZ nastavlja kontinuiran monitoring atmosfere i, kao i do sada, u slučaju pojave ili najave ovakvih događaja blagovremeno će obaveštavati javnost”, kaže Nikolić.

On objašnjava da klimatske promene same po sebi ne utiču na pouzdanost i kvalitet prognoze vremena.

„Ne može se reći da je ’lakše’ ili ’teže’ prognozirati vreme samo zbog činjenice da se klima promenila. Povećanju pouzdanosti meteoroloških prognoza doprineo je pre svega razvoj tehnologije, naučnih metoda i infrastrukture tako što napredni numerički modeli koriste ogromne količine podataka za simulaciju atmosferskih procesa, brzi i moćni superkompjuteri omogućavaju da se složeni proračuni obave za kraće vreme, dok unapređenje meteoroloških satelita i radara značajno doprinosi kvalitetu prognoze vremena. Tu je i integracija veštačke inteligencije koja doprinosi boljoj analizi i primeni prognostičkih produkata. Globalna razmena podataka, pre svega putem mreže Svetske meteorološke organizacije, omogućava široku dostupnost i uvid u globalne vremenske procese”, ističe direktor RHMZ-a.

Klima u Srbiji i širem regionu zapadnog Balkana u skladu je sa globalnim klimatskim trendovima, napominje Nikolić. Klimatska kolebanja i trendovi promena manifestuju se kroz učestalije ekstremne vremenske događaje i odstupanja od klimatskih normala.

„Ako se posmatra trend, jedan od najizraženijih pokazatelja jeste kontinuirani porast srednje godišnje temperature, pri čemu su poslednje decenije najtoplije od početka instrumentalnih merenja. Posebno se izdvaja porast broja toplih ekstremnih događaja, odnosno toplotnih talasa koji su sve duži, učestaliji i intenzivniji. Dok se broj dana sa slabim i umerenim padavinama smanjuje ili stagnira, primećuje se porast učestalosti kratkotrajnih, ali intenzivnih pljuskova. Takvi ekstremni događaji često dovode do bujičnih poplava, erozije zemljišta i problema u urbanim sistemima odvodnjavanja. Posledice se osećaju u različitim sektorima – poljoprivredi (kroz suše i štete od oluja), energetici (kroz varijabilnost hidroloških resursa), saobraćaju i transportnoj infrastrukturi, kao i u svakodnevnom funkcionisanju urbanih sredina”, kaže Nikolić.

Prema nacionalnim klimatskim projekcijama i Programu prilagođavanja na klimatske uslove (2023–2030), ovi aktuelni trendovi se neće zaustaviti u bliskoj budućnosti, ističe direktor RHMZ-a. Naprotiv, očekuje se njihovo dalje intenziviranje do sredine i kraja veka. Posebno se izdvaja rizik od izraženijeg smanjenja letnjih padavina u pojedinim delovima zemlje, što u kombinaciji sa rastom temperatura povećava verovatnoću dugotrajnih suša i pojačanog pritiska na vodne resurse.

Značaj hitnih upozorenja

Zaštita stanovništva od ekstremnih meteoroloških i klimatskih pojava zasniva se pre svega na blagovremenom i pouzdanom sistemu ranog upozoravanja. Uloga RHMZ-a u tom procesu je ključna, jer se kroz prognoze, upozorenja i meteorološke analize omogućava pravovremena reakcija svih nadležnih institucija i građana, ističe Jugoslav Nikolić.

„RHMZ svoju delatnost u tom smislu obavlja kontinuirano, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, a sve relevantne informacije se redovno ažuriraju u kratkim vremenskim intervalima. To obuhvata meteorološka osmatranja, numeričke prognoze, izdavanje najava i upozorenja, kao i stalnu komunikaciju sa medijima i nadležnim službama. Srbija je 2024. dodatno implementirala sistem SMS hitnih upozorenja za građane, koji omogućava brzo i direktno obaveštavanje stanovništva u slučaju pojave opasnih meteoroloških i drugih vanrednih situacija”, objašnjava naš sagovornik.

U Smederevskoj Palanci 2007. izmereno 44,9 stepeni

Na području naše zemlje najviša izmerena temperatura zabeležena je u Smederevskoj Palanci 24. jula 2007, kada je osmotrena vrednost od 44,9 stepeni. „Istog dana temperaturni rekord zabeležen je i u Beogradu, gde je na stanici na Vračaru izmereno 43,6 stepeni. Ove ekstremne vrednosti registrovane su u završnoj fazi izrazitog desetodnevnog toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju i širi region u tom periodu”, navodi Jugoslav Nikolić.