Opasnost izranja iz Tihog okeana

Godzila El Ninjo – ovako su svetski prognostičari nedavno nazvali prirodni fenomen – super El Ninjo, koji se polako budi u Tihom okeanu i zagreva svetske vode.

„Meteorološke službe širom sveta, kao i naučne organizacije za istraživanje atmosfere i okeana, već mesecima najavljuju razvoj El Ninja tokom ove godine. El Ninjo predstavlja toplu fazu tropske oblasti Pacifika, kada se dešava veliki upliv toplote u atmosferu. Njegov razvoj već je počeo i to ubrzo nakon prethodnog iz 2023. godine. Nema sumnje da će biti većih posledica po oblasti pod direktnim uticajem ovog procesa”, objašnjava za naš list meteorolog Ana Vuković Vimić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ističe da El Ninjo sada predstavlja veću pretnju jer donosi i intenzivnije ekstremne vremenske uslove, koji su već učestaliji usled globalnog zagrevanja.

„El Ninjo može imati uticaj i na druge oblasti planete, indirektno, kroz promene u cirkulacijama velikih razmera, a na taj način i na oblast gde se nalazi Srbija. Najnovije procene pokazuju da će El Ninjo jačati do zime i veliku verovatnoću da će dostići kategoriju veoma jakog El Ninja u periodu novembar–januar, ali precizna kategorizacija biće urađena nakon završetka ovog procesa”, ističe Ana Vuković Vimić.

Svedoci smo drastičnih promena u skoku i padu temperature za samo 24 časa. Početkom juna, na primer, dešavalo se da temperatura u roku od jednog dana sa 34 padne na 13 stepeni, a onda skoči na više od 35 stepeni Celzijusa uz tropske noći.

„Povećanje varijabilnosti u vremenskim uslovima prepoznato je kao posledica ubrzanih klimatskih promena usled globalnog zagrevanja. Toplotni talasi su od retkih ekstremnih događaja postali naša svakodnevica. Atmosferske cirkulacije reaguju na više energije koja se zadržava u klimatskom sistemu Zemlje usled pojačanog efekta staklene bašte u atmosferi”, navodi naša sagovornica.

Uticaj rastućih visokih temperatura na zdravlje prepoznat je u Evropi kao problem koji zahteva sistemsko rešavanje radi zaštite građana i radnika na otvorenom, ističe Ana Vuković Vimić i dodaje: „Zato države razvijaju akcione planove za vrućine i zdravlje. Dok visoke temperature imaju direktan uticaj na zdravlje, postoje i mnoge indirektne posledice, kroz pojavu vektorski prenosivih bolesti, smanjenje raspoloživosti i kvaliteta vode, smanjenje kvaliteta hrane, kao i povećanu opasnost po bezbednost ljudi.”

Toplotni talasi nekada se nisu javljali svake godine, a sada ih imamo prosečno po četiri do pet po godini. Ovo leto počelo je intenzivnim toplotnim talasom, a može ih se očekivati još.

„Letnja sezona u Srbiji usled klimatskih promena je sve toplija. Više ne možemo očekivati leta bez toplotnih talasa i vrlo često probijanja rekordnih temperatura u različitim delovima Srbije. To je naša nova realnost”, kaže Ana Vuković Vimić.

Posle višednevnih vrućina sve češće se suočavamo sa superćelijskim olujama. One donose jake udare vetra, lokalne intenzivne padavine i grad, ističe naša sagovornica.

„Promena klimatskih karakteristika na teritoriji Srbije, a i šireg regiona, pogoduje razvoju ovakvih oluja. Pogodni uslovi za razvoj oluja ovog tipa dešavaju se u periodu od aprila do oktobra, upravo zbog ubrzanog zagrevanja i učestalije pojave toplotnih talasa. Visok rizik od ekstremnih padavina obuhvatao je oko šest odsto teritorije naše zemlje, dok će u klimi sredinom 21. veka obuhvatati više od 50 odsto teritorije. Visok rizik od grada takođe obuhvata sve veću teritoriju, a po dosadašnjim procenama očekivan je i porast prosečne veličine zrna grada”, navodi naša sagovornica.

Ističe da je najveći problem za Srbiju povećanje intenziteta i učestalosti suša, kao posledice promene u raspodeli padavina, naročito zbog porasta u temperaturi. One imaju uticaj na vodosnabdevanje, proizvodnju hrane, energetiku i gotovo sve druge sektore. Južni delovi države su po svim komponentama ranjivosti u najvišem nivou rizika, jer će do polovine veka imati karakteristike polusušne klime.

„Na teritoriji Srbije sve su povoljniji uslovi za razvoj i širenje požara. Do sada smo prosečno imali dva meseca (jul i avgust) sa vremenskim uslovima na granici između umerenog i visokog rizika od požara, a do sredine veka prosečno trajanje perioda sa visokim rizikom biće duže od tri meseca”, objašnjava Vuković Vimić.

Prethodni El Ninjo, čiji je razvoj počeo 2023. godine, globalno je podigao temperaturu iznad granice od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na vrednost preindustrijskog doba. Globalno rekordno najtoplija je 2024. godina, koju slede 2023. i 2025.

„Isti je redosled i najtoplijih godina u Srbiji. Najduži toplotni talas tokom leta i jaka suša u Srbiji bili su upravo 2024. Razvoj aktuelnog El Ninja, koji je verovatno i jačeg efekta od prethodnog, znači da je u Srbiji od ključne važnosti da funkcioniše sistem za rane najave i upozorenja, ali ne samo na oluje, već i najave iz dugoročnih prognoza koje nam mogu reći mesecima unapred šta da očekujemo u vezi sa toplotnim uslovima i uslovima suše”, kaže naša sagovornica.

Napominje da se klima na Zemlji menja prosečno najmanje 10 puta brže nego ikada u prošlosti. Svaka decenija je toplija od prethodne.

„Evropski kontinent je pogođen intenzivnijim promenama u odnosu na globalni prosek. Zbog svoje ekonomske razvijenosti manje je ranjiv na uticaje, ipak štete i gubici usled uticaja klimatskih opasnosti do sada prevazilaze 800 milijardi evra, od kojih je blizu 20 odsto u vezi s toplotnim talasima. Broj žrtava je blizu 450 miliona, a čak 97 procenata povezano je s toplotnim talasima. Iznete procene su iz izveštaja Evropske agencije za životnu sredinu, zaključno s podacima do 2024. godine. U zemljama koje imaju veći procenat siromašnih i visoke temperature prevazilaze vrednosti koje ljudski organizam može da podnese, situacija je daleko kritičnija”, napominje Vuković Vimić.

U slučaju da se klimatske promene ne uspore smanjivanjem neto emisija gasova sa efektom staklene bašte, odnosno ako se ne ispoštuje Pariski sporazum, imamo malu šansu da se prilagodimo i to će imati daleko veće posledice po zdravlje i bezbednost ljudi, uslove života, degradaciju životne sredine i globalnu ekonomiju.

„Socioekonomska scenarija uparena sa budućim scenarijima neto emisija gasova s efektom staklene bašte pokazuju da razvoj ne može biti održiv ako se ne ispuni Pariski sporazum. Trenutna putanja razvoja odgovara produbljivanju razlika u društvu i opasnost je da se ne transformiše u scenario gde politike imaju fokus na regionalne sukobe, kada se zanemaruju globalne politike, što je praćeno porastom nacionalizma, degradacijom prirodnih resursa i drugim problemima protiv kojih se čovečanstvo borilo do sada. U ovom slučaju nije moguće obezbediti ispunjenje Pariskog sporazuma i održivi razvoj. Iako se navedene zemlje nalaze u pojasu gde se predviđa porast prosečnih godišnjih padavina, one nisu imune na učestalije suše, upravo zbog promena u raspodeli padavina, porasta temperatura i povećane vremenske varijabilnosti. Ekstremni toplotni talas u Evropi krajem juna, koji je podigao temperature iznad 35 stepeni, pojačava efekat suše, ugrožava proizvodnju hrane, povećava rizik od požara i degradacije prirodnih sistema. Kritičan period za sušu tek dolazi”, ističe naša sagovornica.

Dodaje da je na teritoriji Srbije prosečno bila jedna godina sa sušom po deceniji, a sada ih je prosečno pet u istom periodu, sa trendom porasta tako da se suša može očekivati svake godine u klimi polovine 21. veka.

„Jake suše, koje nanose štete od više milijardi evra, dešavaće se u tri do četiri godine po deceniji u klimi sredine veka. Do sada, po proceni šteta i gubitaka od klimatskih promena u Srbiji, 70 odsto su nanele suše, i to u poljoprivredi. Za ublažavanje uticaja klimatskih opasnosti potrebno je vreme, a troškovi rastu usled odlaganja aktivnosti. Dodatni problem u Srbiji postala je dostupnost vode tokom letnje sezone uz dotrajalu infrastrukturu za vodosnabdevanje. Na pragu smo tačke preokreta za reagovanje na sušu”, kaže Ana Vuković Vimić.

Šta nas čeka do sredine veka

Do sredine 21. veka očekuje se dalji porast u trendovima svih indikatora klimatskih promena, a to znači i neizbežno jačanje toplotnih ekstrema. U vezi sa visokim temperaturama najveći rizici su u urbanim sredinama, zbog urbanog toplotnog ostrva koje drastično povećava temperature, ima veliku gustinu naseljenosti kao i udruženi efekat s povišenim zagađenjem.

„Globalno naučno telo, Međuvladin panel o klimatskim promenama, izrađuje specijalni izveštaj o klimatskim promenama i gradovima, nakon čega će biti jasnija slika o kritičnosti uslova u urbanim sredinama. U Srbiji, po dosadašnjim procenama, imaćemo dve do tri godine po deceniji toliko visoke temperature u urbanim sredinama da će se svrstavati u smrtonosne toplotne talase, odnosno uslovi će prevazići granice izdržljive za ljudski organizam. Toplotni ekstremi svakako će nastaviti da imaju rastuće uticaje, pored zdravlja, na održivost infrastrukture, proizvodnju hrane, energetiku, prirodne sisteme i druge sektore. Ne zaboravimo, ovi ekstremi pojačavaju i suše i stvaraju povoljnije uslove za jake oluje”, ističe Ana Vuković Vimić.

Neophodna efikasna adaptacija na klimatske promene

Najjednostavnije rečeno, klimatske promene se moraju usporiti i to dostizanjem glavnog cilja Pariskog sporazuma, odnosno zadržati globalno zagrevanje ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. Regionalne i nacionalne politike moraju napraviti mehanizme adaptacije na klimatske promene koje će nas sačuvati od rastućih ekstrema. Da bi se izbeglo kašnjenje u merama, ili pogrešno sprovođenje nekih mera i nekoherentno planiranje, neophodno je uključivanje naučnog sektora. Naučno savetovanje kreatora politika prepoznato je kao neophodno radi kreiranja mehanizama koji usmeravaju državne sisteme da funkcionišu kreirajući otpornije društvo, resurse, poslove i životnu sredinu. Adaptacija na klimatske promene mora biti pametna (naučno zasnovana), sistemska (uređena kroz strateška dokumenta i legislative) i brza (što efikasnija), a za uspešnost implementacije najvažnije je aktiviranje lokalnih samouprava, objašnjava Ana Vuković Vimić.