Prvi put svetski prvak protiv evropskog

Na njujorškom stadionu Ist Raterford u Nju Džersiju večeras (21 č po našem vremenu) odigraće se utakmica, koja će da ima vrlo značajno mesto u istoriji fudbala. Ne samo što će od dva sukobljena tima jedan da izađe kao svetski vladar, nego će taj trijumf da ima dodatnu draž.

Prvi put će megdan u takvom okršaju da podele svetski i evropski šampion. Argentina je pre četiri godine u Kataru osvojila Fifin Zlatni pehar, a Španija je pre dve godine u Berlinu postala najbolja u Evropi.

Finalisti XXIII svetskog prvenstva su se retko preprečavali jedan drugom. Jedan jedini put su ukrstili koplja 13. jula 1966. u Birmengemu. Pobedili su Argentinci s 2:1 golovima Luisa Artimea (jedini gol za Špance, koji su i tada bili evropski prvaci, dao je Piri), ali nisu daleko dogurali. Španija nije prošla grupu, a Argentina je na prvom narednom koraku, u četvrtfinalu, ispala od Engleske s 1:0. Ta utakmica je zapamćena po isključenju argentinskog kapitena Antonija Ratina (umro nekoliko dana pre nedavne utakmice njegove reprezentacije s engleskom na ovom Svetskom prevenstvu) na pravdi boga, jer je „domaćin morao da prođe dalje na šampionatu sveta kod kuće”. Priče da se nekome pomaže izmišljene su mnogo pre ovog ampionata na kome se, doduše, otišlo dalje nego ikad, jer je narod po svetu potpisivao peticiju da se Argentina udalji s turnira!?

Trebalo je da se južnoamerički (i to je Argentina) i evropski prvak sastanu u martu ove godine i da na taj način zapodenu kavgu ko je najbolji na svetu. Međutim, susret je otkazan, jer poprište (Katar) nije bilo bezbedno – izbio je rat na Bliskom istoku. Inače, u njihovom poslednjem okršaju, 2018. u Rijadu, Španci su pobedili čak sa 6:1, a u pretposlednjem, u Buenos Airesu, bilo je 4:1 za domaćina.

Sada, međutim, prošlost ništa ne znači, pa ni ono što je još sveže, a to je njihov učinak na šampionatu sveta, koji će baš njihov dvoboj da ukrasi. Uoči finala je čak isplivao snimak kako Mesi kupa bebu, koja je niko drugi nego Jamal! Kao i podatak da je argentinski selektor učio zanat od španskog!

Što su Argentina i Španija stigla na prag Eldorada nije nikakvo iznenađenje. Njima su i pre ovog pohoda davani veliki izgledi da stignu do nove slave i pedeset miliona dolara koliki će da legne na račun onome ko pokori fudbalski svet.

Ovakvi dvoboji se obično najavljuju kao spektakli, kao najbolje što fudbal može da ponudi, što bi trebalo da se podrazumeva, jer su se namerile dve najuspešnije fudbalske vojske na turniru najboljih na svetu.

Međutim, u stvarnosti biva drugačije. Zbog značaja okršaja komandanti ne šalju svoje odrede u otvorene juriše, niti smisle neka strateška, taktička ili bar operativna otkrića, nego je najverovatnije da će rat za krunu da započnu čarkama pazeći se da ne naprave neku grešku, drastičniju ili manje uočljivu, a u isto vreme da je iskoriste ako se ukaže na suprotnoj strani.

Borba će da se rasplamsa ukoliko, uprkos takvoj igri na sigurno, padne, spletom okolnosti, gol. E, posle toga, nema šta više da se čuva i neko mora da juri rezultat. A posle toga kome šta sreća junačka donese.

Španija i Argentina igraju, u normalnim okolnostima, slično. Strpljivo dodavanje, traženje pukotina u protivničkom bedemu, koje bi mogle da se prošire, napipavanje slabih tačaka... Ni jedna ni druga reprezentacija nemaju razarače u napadu, niti u odbrani gorostase. One su na ovom turniru bile te ekipe, koje guše protivnika, prikradaju se njegovoj tvrđavi i, na ovoj ili onaj način, uspevale su da isteraju svoje.

Argentinci su zadivili preokretima. Imali su volju i snagu da kola, koja jure nizbrdo zaustave i izguraju na vrh. Posle lakog posla u grupi (Alžir 3:0, Austrija 2:0 i Jordan 3:1) usledila su četiri duela u borbi na zategnutom konopcu kada je jedna noga, manje ili više, već krenula ka ambisu.

Tumačilo se da imaju žreb „pravljen za njih”, jer se očekivalo da do polufinala neće morati ni da se preznoje. Ali, od Zelenortskih Ostrva, za koja su se svi čudom čudili kako su doplovila na ovaj šampionat, otplivali su tek na produžetke (3:2), u osmini finala su gubili od Egipta, kome je poništen jedan gol zbog greha s početka akcije kod njegovog ugla,  s 2:0, u četvrtfinalu su izbacili Švajcarsku s 3:1, ali na produžetke i to na jedvite jade mada su imali veći deo utakmice igrača više. U polufinalu su Englezi poveli s 1:0, a onda se povukli u svoj kazneni prostor smatrajući da je to bezbednije i – sve izgubili.

„Plavo-beli” su se pokazali kao majstori da iscede suvu drenovinu. Ali, to je onda kada se nema šta drugo, nego da se iskoriste odrešene ruke, koje im je protivnik ostavio. Bajke o svemoći fudbalskog boga Mesija dobro dođu za bacanje prašine u oči ionake velike od straha.

Španija je, uglavnom prema predviđanjima, stigla do odlučujućeg boja. Nije imala rešenja za Zelenorstska Ostrva na početku rata za fudbalski svet (0:0), potom je lako izišla na kraj sa Saudijskom Arabijom (4:0) i protiv Urugvaja, kome je gorelo pod nogama, a za nju nije bilo presudno (1:0). Od šesnaestine finala je išla sigurnim korakom: Austrija (3:0), pa u osmini finala Portugalija (1:0), u četvrtfinalu Belgija (2:1, prvi primljen gol na ovom šampionatu) i u polufinalu Francuska (2:0). Na toj poslednjoj utakmici je i pobrala najveće pohvale, jer je sapela „galske petlove” toliko da tokom cele utakmice nisu skakutali.

Po svemu sudeći igra protiv „trikolora” biće i obrazac da se ukroti Argentina. Razlika između njihovog prošlog i večerašnjeg rivala postoji i nije uopšte mala. Francuzi su kao zemljotres udarali neočekivano i preko porušenih protivničkih redova stizali do cilja, dok Argentinci uporno potkopavaju protivnika i, pre ili kasnije, nađu ili napipaju slučajno, žicu u koju treba da kucnu i protivnička kula se raspadne. Ono što će Španci da primene i protiv svetskog prvaka je oprez, koji im je doneo uspeh protiv dosadašnjeg svetskog vicešampiona. Francuzi su, u igri na protivničku grešku, prvi kiksirali, skrivili su ni iz čega penal i s tako stečenom prednošću evropski prvak je zagospodario bitkom. Čak ni prekaljeni fudbalski vojskovođa kakav je Dešan (svetski prvak 2018, drugi na svetu 2022) nije smislio način da previje plitku ranu svojim vojnicima i da ih vrati u borna kola.

Svaki rat je nova istorija, svaka utakmica takođe. Teško da argentinski i španski selektor imaju neko tajno oružje. Početnih 0:0 nametaće oprez, a tek promena rezultata doneće nekom opanke, a nekom obojke.

Argentinci mogu da postanu prva reprezentacija, koja je sačuvala Fifin Zlatni pehar (dva puta uzastopno svetski šampioni su bili Italija 1934. i 1938. i Brazil 1958. i 1962, ali tad se igralo za Zlatnu boginju (na njoj je bila grčka boginja pobede Nika), prvobitni trofej svetskom prvaku). Španci bi mogli da najave svoju novu zlatnu epohu kao kad su 2010, posle trijumfa 2008. na Evropskom prvenstvu, postali svetski prvaci (tim redom je prva to uspela Zapadna Nemačka – evropski šampion 1972, a svetski 1974, dok je Francuska to isto ostvarila, ali obrnutim redom: svetski prvak 1998, evropski 2000). Španija je jedina svoju vladavinu nastavila i posle toga, jer je 2012. ponovo pokorila Stari kontinent.