Опасност израња из Тихог океана

Годзила Ел Нињо – овако су светски прогностичари недавно назвали природни феномен – супер Ел Нињо, који се полако буди у Тихом океану и загрева светске воде.

„Метеоролошке службе широм света, као и научне организације за истраживање атмосфере и океана, већ месецима најављују развој Ел Ниња током ове године. Ел Нињо представља топлу фазу тропске области Пацифика, када се дешава велики уплив топлоте у атмосферу. Његов развој већ је почео и то убрзо након претходног из 2023. године. Нема сумње да ће бити већих последица по области под директним утицајем овог процеса”, објашњава за наш лист метеоролог Ана Вуковић Вимић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.

Истиче да Ел Нињо сада представља већу претњу јер доноси и интензивније екстремне временске услове, који су већ учесталији услед глобалног загревања.

„Ел Нињо може имати утицај и на друге области планете, индиректно, кроз промене у циркулацијама великих размера, а на тај начин и на област где се налази Србија. Најновије процене показују да ће Ел Нињо јачати до зиме и велику вероватноћу да ће достићи категорију веома јаког Ел Ниња у периоду новембар–јануар, али прецизна категоризација биће урађена након завршетка овог процеса”, истиче Ана Вуковић Вимић.

Сведоци смо драстичних промена у скоку и паду температуре за само 24 часа. Почетком јуна, на пример, дешавало се да температура у року од једног дана са 34 падне на 13 степени, а онда скочи на више од 35 степени Целзијуса уз тропске ноћи.

„Повећање варијабилности у временским условима препознато је као последица убрзаних климатских промена услед глобалног загревања. Топлотни таласи су од ретких екстремних догађаја постали наша свакодневица. Атмосферске циркулације реагују на више енергије која се задржава у климатском систему Земље услед појачаног ефекта стаклене баште у атмосфери”, наводи наша саговорница.

Утицај растућих високих температура на здравље препознат је у Европи као проблем који захтева системско решавање ради заштите грађана и радника на отвореном, истиче Ана Вуковић Вимић и додаје: „Зато државе развијају акционе планове за врућине и здравље. Док високе температуре имају директан утицај на здравље, постоје и многе индиректне последице, кроз појаву векторски преносивих болести, смањење расположивости и квалитета воде, смањење квалитета хране, као и повећану опасност по безбедност људи.”

Топлотни таласи некада се нису јављали сваке године, а сада их имамо просечно по четири до пет по години. Ово лето почело је интензивним топлотним таласом, а може их се очекивати још.

„Летња сезона у Србији услед климатских промена је све топлија. Више не можемо очекивати лета без топлотних таласа и врло често пробијања рекордних температура у различитим деловима Србије. То је наша нова реалност”, каже Ана Вуковић Вимић.

После вишедневних врућина све чешће се суочавамо са суперћелијским олујама. Оне доносе јаке ударе ветра, локалне интензивне падавине и град, истиче наша саговорница.

„Промена климатских карактеристика на територији Србије, а и ширег региона, погодује развоју оваквих олуја. Погодни услови за развој олуја овог типа дешавају се у периоду од априла до октобра, управо због убрзаног загревања и учесталије појаве топлотних таласа. Висок ризик од екстремних падавина обухватао је око шест одсто територије наше земље, док ће у клими средином 21. века обухватати више од 50 одсто територије. Висок ризик од града такође обухвата све већу територију, а по досадашњим проценама очекиван је и пораст просечне величине зрна града”, наводи наша саговорница.

Истиче да је највећи проблем за Србију повећање интензитета и учесталости суша, као последице промене у расподели падавина, нарочито због пораста у температури. Оне имају утицај на водоснабдевање, производњу хране, енергетику и готово све друге секторе. Јужни делови државе су по свим компонентама рањивости у највишем нивоу ризика, јер ће до половине века имати карактеристике полусушне климе.

„На територији Србије све су повољнији услови за развој и ширење пожара. До сада смо просечно имали два месеца (јул и август) са временским условима на граници између умереног и високог ризика од пожара, а до средине века просечно трајање периода са високим ризиком биће дуже од три месеца”, објашњава Вуковић Вимић.

Претходни Ел Нињо, чији је развој почео 2023. године, глобално је подигао температуру изнад границе од 1,5 степени Целзијуса у односу на вредност преиндустријског доба. Глобално рекордно најтоплија је 2024. година, коју следе 2023. и 2025.

„Исти је редослед и најтоплијих година у Србији. Најдужи топлотни талас током лета и јака суша у Србији били су управо 2024. Развој актуелног Ел Ниња, који је вероватно и јачег ефекта од претходног, значи да је у Србији од кључне важности да функционише систем за ране најаве и упозорења, али не само на олује, већ и најаве из дугорочних прогноза које нам могу рећи месецима унапред шта да очекујемо у вези са топлотним условима и условима суше”, каже наша саговорница.

Напомиње да се клима на Земљи мења просечно најмање 10 пута брже него икада у прошлости. Свака деценија је топлија од претходне.

„Европски континент је погођен интензивнијим променама у односу на глобални просек. Због своје економске развијености мање је рањив на утицаје, ипак штете и губици услед утицаја климатских опасности до сада превазилазе 800 милијарди евра, од којих је близу 20 одсто у вези с топлотним таласима. Број жртава је близу 450 милиона, а чак 97 процената повезано је с топлотним таласима. Изнете процене су из извештаја Европске агенције за животну средину, закључно с подацима до 2024. године. У земљама које имају већи проценат сиромашних и високе температуре превазилазе вредности које људски организам може да поднесе, ситуација је далеко критичнија”, напомиње Вуковић Вимић.

У случају да се климатске промене не успоре смањивањем нето емисија гасова са ефектом стаклене баште, односно ако се не испоштује Париски споразум, имамо малу шансу да се прилагодимо и то ће имати далеко веће последице по здравље и безбедност људи, услове живота, деградацију животне средине и глобалну економију.

„Социоекономска сценарија упарена са будућим сценаријима нето емисија гасова с ефектом стаклене баште показују да развој не може бити одржив ако се не испуни Париски споразум. Тренутна путања развоја одговара продубљивању разлика у друштву и опасност је да се не трансформише у сценарио где политике имају фокус на регионалне сукобе, када се занемарују глобалне политике, што је праћено порастом национализма, деградацијом природних ресурса и другим проблемима против којих се човечанство борило до сада. У овом случају није могуће обезбедити испуњење Париског споразума и одрживи развој. Иако се наведене земље налазе у појасу где се предвиђа пораст просечних годишњих падавина, оне нису имуне на учесталије суше, управо због промена у расподели падавина, пораста температура и повећане временске варијабилности. Екстремни топлотни талас у Европи крајем јуна, који је подигао температуре изнад 35 степени, појачава ефекат суше, угрожава производњу хране, повећава ризик од пожара и деградације природних система. Критичан период за сушу тек долази”, истиче наша саговорница.

Додаје да је на територији Србије просечно била једна година са сушом по деценији, а сада их је просечно пет у истом периоду, са трендом пораста тако да се суша може очекивати сваке године у клими половине 21. века.

„Јаке суше, које наносе штете од више милијарди евра, дешаваће се у три до четири године по деценији у клими средине века. До сада, по процени штета и губитака од климатских промена у Србији, 70 одсто су нанеле суше, и то у пољопривреди. За ублажавање утицаја климатских опасности потребно је време, а трошкови расту услед одлагања активности. Додатни проблем у Србији постала је доступност воде током летње сезоне уз дотрајалу инфраструктуру за водоснабдевање. На прагу смо тачке преокрета за реаговање на сушу”, каже Ана Вуковић Вимић.

Шта нас чека до средине века

До средине 21. века очекује се даљи пораст у трендовима свих индикатора климатских промена, а то значи и неизбежно јачање топлотних екстрема. У вези са високим температурама највећи ризици су у урбаним срединама, због урбаног топлотног острва које драстично повећава температуре, има велику густину насељености као и удружени ефекат с повишеним загађењем.

„Глобално научно тело, Међувладин панел о климатским променама, израђује специјални извештај о климатским променама и градовима, након чега ће бити јаснија слика о критичности услова у урбаним срединама. У Србији, по досадашњим проценама, имаћемо две до три године по деценији толико високе температуре у урбаним срединама да ће се сврставати у смртоносне топлотне таласе, односно услови ће превазићи границе издржљиве за људски организам. Топлотни екстреми свакако ће наставити да имају растуће утицаје, поред здравља, на одрживост инфраструктуре, производњу хране, енергетику, природне системе и друге секторе. Не заборавимо, ови екстреми појачавају и суше и стварају повољније услове за јаке олује”, истиче Ана Вуковић Вимић.

Неопходна ефикасна адаптација на климатске промене

Најједноставније речено, климатске промене се морају успорити и то достизањем главног циља Париског споразума, односно задржати глобално загревање испод два степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба. Регионалне и националне политике морају направити механизме адаптације на климатске промене које ће нас сачувати од растућих екстрема. Да би се избегло кашњење у мерама, или погрешно спровођење неких мера и некохерентно планирање, неопходно је укључивање научног сектора. Научно саветовање креатора политика препознато је као неопходно ради креирања механизама који усмеравају државне системе да функционишу креирајући отпорније друштво, ресурсе, послове и животну средину. Адаптација на климатске промене мора бити паметна (научно заснована), системска (уређена кроз стратешка документа и легислативе) и брза (што ефикаснија), а за успешност имплементације најважније је активирање локалних самоуправа, објашњава Ана Вуковић Вимић.