Времеплов у ђачким књижицама

Преда мном на столу поређане су ђачке књижице чланова породице из једног веома турбулентног периода, дугог 15 година, који је укључивао и рат и окупацију, и страдања и патњу, и све неизвесности и изазове које је са собом донео нови друштвени поредак. Ево једног специфичног времеплова, на бази тих ђачких докумената, за период од Краљевине Југославије до ФНРЈ.

Ђачке књижице су пуне разноликости и имају мало тога заједничког. Ипак, било је и нечег заједничког – подаци о ученику. Чак се и значење оцена разликује. Некада су оцене за учење биле: одличан (5), врло добар (4), добар (3), слаб (2) и рђав (1). После Другог светског рата уведено је следеће: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Као куриозитет треба навести да је оцењивање за време окупације, у тзв. Недићевој Србији, у гимназијама било од 10 до један!

Следе подаци из неких књижица (без навођења страница са оценама и страница намењених саопштавању родитељима).

Кад сам пошао у школу живели смо у Моравској бановини. На предњој страни фотографија Синђелићевог споменика на Чегру, следе слика Њ. в. краља Петра Другог, обраћање бана Моравске бановине ђацима, Опште напомене, Упутство родитељима (старатељима), Правила о ђачком понашању и владању и карта Моравске бановине.

Школска 1942/1943 година – четврти разред државне народне школе, окупација. На књижици није назначена година издања, али се из садржаја може закључити да је она из доба Краљевине Југославије. Ту су и слике Карађорђа, краља Петра Првог, краља Александра, краља Петра Другог, као и соколска песма.

Књижица из доба Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), други разред гимназије школске 1944/45. године, прилагођена је новој друштвеној стварности: на предњој страни грб нове државе (са петокраком, сноповима жита и пет бакљи које горе), на полеђини те стране цитат из излагања маршала Тита.

Ваља уочити једну занимљивост: ДФЈ је била привремена држава основана на Другом заседању АВНОЈ-а, али званично проглашена тек 10. августа 1945, тако да смо тада ми ђаци имали школска документа „незваничне” државе.

Књижице из ФНРЈ (период 1945–1953) којима располажем биле су практично исте као оне у ДФЈ, уз следеће измене: промењен је назив државе, додато је име народне републике и стављен је нови грб са шест, уместо дотадашњег са пет бакљи.

Види се да су и књижице пратиле стварност која се пред нама мењала и којој смо се индивидуално прилагођавали у границама које су наша лична морална уверења и породично васпитање дозвољавали. Да промене нису биле мале показује и страни језик који се у оно доба учио као први. Пре Другог светског рата то је био француски, за време окупације немачки, а после рата – руски.

Александар Блажек,

Београд