Švajcarska „preplavljena“ kokainom

BERN - Potrošnja kokaina u Švajcarskoj je u porastu. Prema izveštaju medija, kanton Argau funkcioniše kao distributivni centar za trgovinu kokainom.

Naime, prema podacima NZZ-a, švajcarski inspektori iz Odeljenja za narkotike se gotovo isključivo bave istragama vezanim za kokain. Istovremeno, dileri droge postaju sve više naoružani: vatreno oružje, noževi i panciri se sve češće pronalaze u stanovima dilera.

„Sve je drugačije već četiri godine - sada smo praktično samo inspektori kokaina“, kaže istražitelj iz kantona Argau za „NZZ am Sonntag“. Droga se odatle distribuira u Cirih, Bazel i Bern.

Među glavnim dilerima i „uvoznicima“ droge su članovi takozvane „srpske mafije“. Njih u stopu prate Albanci, javljaju švajcarski mediji .

„Skoro svaka mediteranska luka sada je ulazna tačka za kokain, koji preko srpske ili albanske mafije stiže do Švajcarske“, kaže inspektor iz Sankt Galena. Veće količine stižu u Argau, a samim tim i u ostatak Švajcarske, ali droga takođe pronalazi put do Nemačke i Francuske.

Rastući brojevi

Količine koje inspektori danas pronalaze ranije bi bile „nezamislive“, kaže Bernhard Štetler, šef odeljenja za narkotike. Danas se čak i kod „sitnih riba“ na sceni droge pronalazi jedan do dva kilograma kokaina.

Broj hospitalizacija i lečenja od zavisnosti od kokaina takođe je u porastu. Početkom juna objavljeno je da je konzumacija kokaina u Švajcarskoj porasla, prema analizi organizacije „Sucht Schweiz“. Kokain posebno često koriste muškarci između 18 i 34 godine.

Ivo Križić, koautor studije „Sucht Schweiz“, kaže da se broj od oko 60.000 korisnika kokaina u Švajcarskoj verovatno više nego udvostručio.

„Kada bi svaki korisnik kokaina, recimo u tramvaju u Cirihu, pocrveneo, verovatno bismo svi bili uplašeni“, rekao je za „NZZ“ šef Komesarijata kriminalističke policije Ciriha.

Kokain na radnom mestu

Takođe postoje određene profesije u kojima se kokain koristi funkcionalno - za povećanje radnog kapaciteta, budnosti ili samopouzdanja. To uključuje ugostiteljsku industriju, građevinsku industriju, kao i umetničku i zabavnu scenu. Faktori koji doprinose tome uključuju visok pritisak na rad, dugo ili neredovno radno vreme, jaku grupnu dinamiku i nesigurnost posla.