Медведев: Чекам одговоре од владе

У низу случајева променићемо и нашу праксу. На пример, донете су одлуке о могућности примене у Русији техничких стандард Европске уније. За то је било потребно одређено време, али су се на крају сви сложили да је једноставније урадити тако него дуго се бавити разрадом сопствених стандарда, мада ћемо и то да урадимо. Стварамо мала иновациона предузећа при универзитетима, развијамо систем националних истраживачких универзитета. Од следеће године се у потпуности укида порез на добит код тих организација које пружају услуге образовања и очувања здравља.

Поручићу влади да припреми нови програм за подршку обучавања руских студената, руских стручњака у иностранству, у водећим истраживачким универзитетима света. Тај програм ће омогућити да се појача наше узајамно дејство са светском науком, са светским образовним и иновационим друштвом.

У последње време активирали смо рад на формирању међународног финансијског центра у Русији. Наш интерес је очигледан – за модернизацију нам је потребан развијен и конкурентно способан, на глобалном нивоу, национални финансијски систем. На тај начин, развијена финансијска индустрија представља за нас и средство и један од самосталних циљева модернизације. Развој финансијског центра у Москви је добар предлог за цео свет. То заправо показује и моје искуство контактирања с руководиоцима највећих банака, највећих финансијских структура. Ми видимо своју улогу у томе да заједничким снагама с другим водећим привредама света унапредимо архитектуру светског финансијског система, реформишемо међународне финансијске организације, стварамо нове стандарде регулисања финансијских тржишта.

Развој московског финансијског центра ће, надам се, омогућити да се битно учврсти позиција рубље као једне од могућих резервних валута. Промене у законодавству су наравно потребне и ми их разматрамо. Недавно сам баш водио у Москви састанак поводом формирања финансијског центра. Какве су то промене? Оне треба, пре свега, да олакшају операције на руским трговачким берзама, да се лакше опорезује финансијска делатност.

До краја ове године планирамо да донесемо законе о консолидованом финансијском извештају, о регулисању делатности припојених лица, о централном депозитарију, о националном платном систему.

Управо завршавамо формирање међународног консултативног савета, који ће, надам се, допринети формирању финансијског центра, његовом успостављању. У савет су позвани руководиоци многих великих банака и финансијских компанија света. Део њих је присутан у овој сали. Ми смо људи прагматични и схватамо колико је дугачак пут потребно још прећи да би у Русији настао прави конкурентно способни финансијски центар.

Ми заиста модернизујемо Русију. Промене захтевају време. Али, немојте да сумњате, ми ћемо то и да урадимо. Најважније одлуке су већ донете.

Данашње заседање комисије посвећено је спољноекономској политици. То је први пут да ми додирујемо питање улоге спољноекономске политике у модернизацији државе. То је потпуно нормално урадити овде, на међународном петербуршком форуму, када имамо добру могућност да опет попричамо о стању у светској привреди и о усаглашености наше спољноекономске делатности са задацима и захтевима данашњег времена.

Средином новембра прошле године влади је било поручено да обрати пажњу на критеријуме оцене резултата спољноекономске делатности и спољне политике Русије ради решења задатка модернизације привреде. Рокови су већ прошли, желео бих да знам шта је урађено.

Очигледно је да пет приоритета који су били формулисани, треба да се распростиру и на наше спољноекономске везе, на узајамне односе с кључним иностраним партнерима.

На недавном самиту Русија–Европска унија био је дат стандард иницијативе „Партнерство за модернизацију”, који је усмерен на сарадњу управо у сфери високих технологија. То је управо очигледан пример спајања наше спољноекономске политике и наших модернизационих циљева.

Ми активно радимо с Немачком и Француском, потписали смо одговарајући меморандум с Данском. Надам се да ће моја предстојећа посета САД такође бити обележена кретањем по путу ка том циљу. Развијаћемо партнерство са Америком.

Пред нама је задатак који се састоји од две компоненте: формирати повољну инвестициону климу, решити приоритетне задатке у сфери високих технологија, радећи према адреси, или циљано. Одлучити се што се тиче листе држава које ће бити наши кључни технолошки партнери. Потребно нам је да координирамо активности које се тичу ангажовања инвестиција, између осталог ради формирања у Русији Р&Дцентара водећих технолошких светских компанија, и пласирања руских производа и услуга на светска тржишта. За нас је крајње битно да наши инострани партнери, универзитети овде, активно развијају своју делатност.

Потребно нам је да стварамо високотехнолошку производњу да бисмо постали конкурентно способни, пре свега захваљујући интелектуалним ресурсима.

Такође, потребно је да припремимо предлоге за формирање конкурентно способног система финансирања наручиоца извозних руских технологија, за повећање величине повољних државних кредита за руске извознике иновационе продукције, између осталог (али не ограничавајући се, наравно, само тиме) у оквирима пројеката поводом изградње нуклеарних станица у иностранству, пројеката у сфери економије енергије и енергоефикасности, а такође поводом реализације система осигурања експортних кредита и инвестиција.

Посебно разматрање заслужује систем царинско-тарифне регулације. То је један од основних инструмената балансирања спољноекономске делатности. Ту је ситуација компликована, могу то да кажем директно у присуству наших иностраних партнера. Свуда постоји вишак регулисања, бирократија, небројива количина нормативних аката, дозвола, лицензија, уверења о регистрацији, техничких захтева. Наравно да таква количина нормативних захтева рађа корупцију. Неефикасан систем царинске администрације просто није у стању да изађе на крај са задацима подршке и стимулације експорта иновација. Желео бих да ми се данас каже како стоје ствари с припремом закона о царинској регулативи.

Такође морамо да размислимо не само о оптимизацији царинских процедура, него и о захтевима валутне и извозне контроле приликом експорта готових производа и компоненти.

Шта још може да се каже? Људи, треба да урадимо све да би људи желели да остану у држави у којој су стекли образовање – наши људи, млади људи. Одлазе не само због новца, у сваком случају у последње време чак моји контакти говоре да већина талентованих људи који оду у друге државе, говори: „Знате, нама у принципу потпуно одговара плата, она може да се упореди са европском, или са америчком платом. Ни перспектива није лоша. Али, проблем је у томе што су тешки услови за наше научне експерименте, јер плата нам стиже, а да би се наручила лабораторијска опрема, потребни агрегати, механизми, компјутерска техника, још понешто за извођење експеримената, за научно стваралаштво, пролазе месеци, а некада и године, а док је за то у иностранству довољно да на компјутеру једноставно откуцате потребне позиције и за два-три дана ће вам све стићи”.

Ето у чему је проблем данас.