Лекари на две столице

Зрењанин – Приватна пракса све је чешћа у зрењанинској здравственој заштити. Једни оцењују да се она развија на рачун јавног сектора и ускраћивањем права пацијената, други тврде да су приватници у неравноправном положају јер не могу да се наплаћују из државних фондова. Ипак, највећа замерка када је реч о односу између државног и приватног сектора јесте да се злоупотребљава законска могућност да лекари могу да раде на обе стране.

Последица је да се пацијенти без великих оправдања из овдашње болнице шаљу код приватника где раде исти лекари, aли се услуге наплаћују. Извесно је да се прегледи у болници, нарочито они који захтевају модерну медицинску опрему, заказују унапред за неколико месеци па су оболели присиљени да одлазе у приватне ординације. Зрењанинци истичу да су лекари који раде на два места привилеговани, да то ремети односе у јавном сектору због чега испаштају пацијенти.

Др Душан Велисављев, директор за медицинске послове у болници „Ђорђе Јоановић”, каже за „Политику” да ова здравствена установа брине о здрављу 220.000 грађана и има 171 стално запосленог лекара.

– Од тог броја свега 12 ради и у приватној пракси, и то строго поштујући прописане норме. Лекар има право да 20 одсто свог радног времена проведе и код тог послодавца, али претходно мора да добије одобрење Министарства здравља, посебне комисије и Стручног савета. Подразумева се да он, пре свега, на свом радном месту мора да испуни норме у погледу броја интервенција, операција, захвата и других медицинских послова. О томе брине његов непосредни шеф. Пошто 20 одсто времена проведе на раду на другом месту, овде су му за толико и умањена примања – каже Велисављев, наглашавајући да садашње ангажовање у приватној пракси не угрожава стандардне процесе.

Овде се наводи и пример да су два лекара одустала од ангажовања код приватника и опет комплетно радно време проводе у овој болници. Челници болнице тврде да ангажовање њихових лекара у приватним ординацијама није разлог што се дуго чека на неке прегледе. За хитне случајеве нема заказивања и прегледи се обављају одмах, па пацијенти нису оштећени – кажу они.

(/Slika2)На подручју Зрењанина има 86 приватних болница, апотека, амбуланти ординација. Међу њима је и општа болница „Свети Јован”, прва и једина банатска здравствена установа овог типа која ради у Зрењанину скоро једну деценију. Има педесетак запослених, а ангажује осам лекара који овде проводе 20 одсто свог радног времена.

Начелник установе др Ласло Торде каже да би грађани требало да буду задовољни што се добри лекари користе и на овај начин.

– Када се говори о односима између јавног и приватног сектора, на првом месту требало би да буде наш неравноправан положај. Ми сада не можемо да наплатимо ниједан динар из Фонда здравственог осигурања и не може бити речи о некаквој тржишној утакмици у којој су изједначени услови. Чудно је да се питања ангажовања радника са стране поставља само код нас и ни у једној другој професији – каже Торде.

Директор зрењанинске филијале Републичког фонда здравственог осигурања др Златко Козловачки каже да наше друштво још није спремно за потпуно слободну тржишну утакмицу у здравству јер се пре тога тражи прецизно успостављање норматива. Овај лекар је неко време провео у иностранству и каже да ни у свету у овом сектору није све препуштено тржишту.

(/Slika3)– У Шведској један лекар не може да у исто време ради у државној и приватној болници. Они су то имали и тај модел напустили јер се показао као лош. Ја сам скептичан јер су могуће злоупотребе. Наравно, треба дати већи простор приватницима и дозволити им да своје услуге наплаћују преко фондова, али се у том случају прави план и узму у обзир сви здравствени капацитети па се унапред изврши подела послова. Тај процес је код нас већ почео. Здравство је осетљива област и не може ништа да се препусти стихији. Мислим да би наши грађани требало да знају да је здравство веома скупа делатност и да је оно и у развијеним земљама велики терет. И сам сам био изненађен када сам дошао до сазнања да се у земљама северне Европе, познатим по бризи о човеку, на ултразвучне прегледе чека и по неколико месеци. У Норвешкој, на пример – каже Козловачки.